Evo i mog (ne) dela  [cool2] konačno : http://www.art-anima.com/forumi/knjige/objavljena-zbirka-vila-satorica-borisa-misica/msg22211/#new

Zbirku priča ,,Vila šatorica'' čine 24 priče:

Anđelina pesma
Bilo jednom ispod Uilice planine
Crvena, plava, žuta
Daca i Huan
Daca u gradu tame
Dete Dinare
Dnevnik s Klekovače
Dugine zmije
Đavolji mozaik
E moj druže, policajče vojni
Exit
Godine prolaze
Jedne julske večeri u Grahovu ( Vila šatorica)
Kaktus
Leptir
Moje godine za tvoje
Mrtvi snovi
Ne prodajem nasmiješenog psa
Noćna straža
Peti svet
Prvi tramvaj
Strah
Vilin svet
Vipera ursinii macrops

Zbirka se može naručiti preko : http://konkursiregiona.net/boris-misic-vila-satorica/
Kao i http:www.presing.org/autor/boris-misic-vila-satorica/

Na predstojećem novosadskom sajmu knjiga ( 6-12.mart) zbirku priča ,,Vila šatorica'' možete kupiti na štandu SKOR-a ( Saveza književnika u otadžbini i rasejanju) svaki dan, od 10-19h. 8.marta ću biti ceo dan na štandu, a 9.marta u 16.00 časova možete svratiti i na zvaničnu promociju zbirke na štandu SKOR-a. Sajamska cena knjige biće 300 dinara.

Super je cena, moglo bi da padne na BG sajmu

Sa sajamske promocije, čitanje prikaza zbirke koji je napisao M.Ivetić, biografija autora :
https://www.facebook.com/groups/rekultivacijaduha/permalink/1258312410912866/?pnref=story


https://www.facebook.com/groups/rekultivacijaduha/permalink/1258352247575549/?pnref=story


Čitam odlomke iz priča :
https://www.facebook.com/groups/rekultivacijaduha/permalink/1258351837575590/?pnref=story


https://www.facebook.com/groups/rekultivacijaduha/permalink/1258339907576783/?pnref=story

Igor Stanković čita moju priču ,,Crvena, plava, žuta'' koja je napisana za književnu radionicu  foruma Znak Sagite  ( ako se dobro sećam, novembarski krug 2011e, a prvi put zvanično objavljena u Emitoru-to je i moja prva objavljena priča) : https://www.facebook.com/groups/rekultivacijaduha/permalink/1258349830909124/?pnref=story

Evo nekih utisaka i prikaza knjige :

Milena Stojanović, autor Petruškog zmaja :
Vila Šatorica, zbirka priča mladog autora Borisa Mišića, objavljena je u Decembru 2016. godine u izdanju Presinga. Boris Mišić je rođen u Rijeci, 1974 godine. Svoje detinjstvo je proveo u Pećima, kod Bosanskog Grahova za koje tvrdi da je najlepše mesto na svetu. I ako sada živi u Novom Sadu, veliki broj njegovih priča inspirisan je krajem u kojem je proveo svoje detinjstvo i deo mladosti.
Boris Mišić je poznat po svojim kratkim pričama koje su objavljivane u velikom broju domaćih i stranih časopisa, zbornicima i tematskim zbirkama, od kojih su svakako najpoznatije ,,Torte". Kao jedan od uređivača zbirke  ,,Nešto diše u mojoj torti", Boris je osvojio ljubitelje fantastične proze i horor priča.
Pre nego što sam počela da čitam zbirku, zainteresovala me je tolika ljubav prema mestu u kom je odrastao. Istraživanjem o tom kraju sam shvatila da Boris ne samo da je imao predivno mesto za inspiraciju, već da je u mnogim pričama opisao lepote tog kraja, pa čak i svoju zbirku darivao imenom ,,Vila Šatorica", inspirisanu lepotama Šator planine.
Nisam žurila sa čitanjem Borisovih priča. Želela sam svakoj da posvetim vreme, i nisam ih čitala redom, to je i prednost zbirke priča, jer ne iziskuje od nas da pratimo redosled, kakav je u zbirci. I ako verujem da je Boris pažljivo promislio o redosledu svojih priča, a sigurno ću im se vraćati s vremena na vreme, obećavam da ću iščitati baš tako kako su poređane u zbirci.
Nekoliko godina sam pratila Borisov rad, nekada se dešavalo da se u istim časopisima nađu njegove i moje, pa sam sa velikim interesovanjem iščitavala njegove priče, jer ume da napravi odličnu atmosferu, dobro vlada kratkom formom, a svaka reč mu je odmerena i na pravom mestu, što čitaocima pruži veliki užitak.
Najzanimljivije u Borisovom stvaralaštvu je što se drži fantastike, i ako na momente prikaže neverovatno jake emocije, rat, duboke misli, sve je njegovim rečima zaogrnuto u interesantan fantastičan svet, gde lepota prirode i ljubav isplivaju na površinu.
Kod Borisa ćemo u retkim slučajevima naići na klasične borbe dobra i zla, koji su uglavnom motivi za stvaranje fantastičnih priča. U njegovim pričama, moramo tražiti dublju simboliku, pustiti da nas njegove reči ponesu...
Moramo dozvoliti sebi da se prepustimo emocijama, da se rasplačemo ili nasmejemo, da se na junake njegovih priča naljutimo ili da ih podržimo. Svaki junak u njegovim pričama nosi duboku poruku, Boris nam je pružio priliku da kroz 24 odlične priče upoznamo sudbine ljudi, fantastičnih bića, ali i njihovu okolinu, mesta, stavljajući sve u njegove čarobne svetove, pune interesantnih dijaloga. Iako su dijalozi u pričama uglavnom kratki, ne smemo mu zameriti, čak i tako kratki dijalozi nose veliku količinu emocija. Kao u pričama ,,Anđelina pesma" i ,,Exit", gde iz nekoliko rečenica možemo osetiti sve što junaci proživljavaju.
Sjajno je što je svakoj priči dao priliku, od svake zasebne priče može napraviti čitav novi svet i proširiti je na roman. Odlično je što svaka njegova priča može biti deo celine kao što je roman, ali je takođe odlična i u kratkoj formi. Omiljena priča iz zbirke ,,Vila Šatorica" mi je ,,Dete Dinare" gde nas Boris u formi dnevnika, u rasponu od jedne decenije vodi kroz ratni period do trenutnog stanja glavnog junaka. Na momente dok nas vraća u mračnu atmosferu, ogrnutu ratom, prepoznajemo se svi koji smo zapamtili periode ratovanja, a naša zemlja ih je imala prilično.
Svakako, najemotivnija priča, bar za mene u ovoj zbirci je ,,Jedne julske večeri u Grahovu (Vila Šatorica)". Vraćala sam se toj priči više puta, i svakog puta me iznova uznemirila, prikazujući jedan svet rascepljen ratovanjem, tugu nad sudbinama zbog nečijih viših ciljeva... Susret sa vilom, preispitivanje sebe, sve  obavijeno autorovom ljubavlju prema tom mestu, sve je savršeno složeno u ovu priču.
I ako sam za Borisa saznala kao pisca neverovatnih priča zaogrnutih mistikom, horor tematikom, fantastičnim pričama, nakon čitanja ove zbirke mogu slobodno reći da nas Boris na vešt način provodi kroz razna stanja ljudskog uma, kroz lepote polja, šuma i planina, ali i kroz ratove, razaranja, ljudskih uništenja.
I baš zbog toga svako treba da pročita Borisove priče iz ove zbirke. Zato što će svakog pogoditi, svako će se pronaći u nekom od junaka, svako će naći nit koja nas povezuj i kako Boris u svojoj priči navodi:
,,Vila ili veštica ipak sam žensko. A mi ne volimo da nas zaboravljaju. Nećeš zaboraviti baš sve. Ovo ćeš pamtiti. Zauvek."
Ova zbirka treba da se čita! Da se stalno vraćamo ovim pričama i da ih ne zaboravimo. A i da hoćemo, nešto jače od nas, neka nevidljiva sila, možda baš ta vila Šatorica nam neće dozvoliti, stalno će nas podsećati na to. Na mesta, periode, na junake, na strašne i nevidljive sile, ili na lepe i okomite vrhove Šator planine, i jedno vreme koje je Boris u svojim pričama uspeo da zarobi i sačuva.
Volela bih jednog dana da svaka njegova priča preraste u roman. Rado ću svaki od tih romana pročitati, a do tada uživaću u njegovim kratkim pričama.

Vedran Bokor, pisac iz Hrvatske, o zbirci priča ,,Vila šatorica'' :
Nakon pročitane ove zbirke, stekao sam dojam da je autor htio sklopiti tri vrste zbirke u jednu. Priče o Daci,ratna sjećanja i nadrealne priče. Sve se one miješaju u ovom oniričnom,mističnom kotlu i daju okus slatke nostalgije i sanjive fantazije. Svida mi se što su rečenice u ponekim pričama tako fino posložene i ljepljivo romantične,tako da sam znao čitati po priču na dan,samo da ne dodem prebrzo do kraja,da što više uživam. Kao favorite bih izdvojio Angelinu pjesmu(stavio bih obavezno u školsku lektiru),pričice o vještici Daci(čekamo još priča o njoj ako ne i knjigu),Exit,Crvena-plava-žuta,Dete dinare(idealna za ekranizaciju),Mrtvi snovi,Prvi tramvaj. Kao Azrin fan oduševio me naslov njihove pjesme jedne od priča,u drugoj stihovi,u trećoj i stihovi i imenovanje psa po ranom Štulićevom nadimku .U skoro svim pričama se provlači ljubav prema ljudima,životu ,zavičaju,odrastanju,i najviše prema planinama i prirodi a sve to utopljeno u fantastične svjetove koje odaju autorovu sklonost nostalgiji i mogućeg mijenjanja prošlosti.Poneki motivi jedne priče prolaze kroz razne varijacije u drugoj,tako da možda na prvi pogled ili čitanje,one djeluju stilski slične ali i rade dublje otiske u duši čitatelja. Za kraj,ne smatram ovo Borisovom prvom knjigom,nego njegovom nultom..Čini mi se da je ovo na neki način samo foršpan sljedećih njegovih izdanja,da će iz ovoga vremenom nastati barem tri tematske zbirke,bilo to ratni dnevnik,još SF priča ili pustolovine slatke vještice.Bilo kako bilo,sretan sam što ovu knjigu imam u svojoj zbirci,povremeno ću se vratiti određenim pričama , i pustiti si neke Azrine stvari, koje će biti u duhu ove zbirke,realne i prokleto nostalgične.

Prikaz sa stranice ,,Knjiga za dušu'', nju vodi jedan mlad momak koji dosta pažnje posvećuje domaćim autorima, uključujući i autore fantastike :
Prvo da napomenem, sve pohvale za divne korice. Zato sam knjigu stavio u prvi plan, skoro preko cele slike, bez dodataka,D magična je, jel da? 
Moram samo napomenuti da sam se prvi put u svom ''knjiškom životu'' susreo sa zbirkom priča i da je za mene ovo potpuno novo iskustvo. Privukla me je zbog žanra kom priče pripadaju i zato sam je sa zadovoljstvom priključio svojoj kolekciji na ''fantasy bookshelf'' Jedino što mi je žao je to što nisam mogao kontinuirano da je čitam zbog privatnih obaveza jer zaista sadrži priče koje, kako kažu, kada kreneš sa jednom, vuče te na drugu, pa na treću, i tako do kraja. Ali otom potom, imam je u kolekciji pa ću joj se uskoro ponovo vratiti ;
Elem, da se vratimo zbirci i recenziji. Borisova zbirka sadrži 24 priča koje su potpuno različite, svaka ima svoju temu i radnju, ali opet sve odišu jednim osećajem topline i nostalgije. To se naravno ne vidi u celoj priči, pogotovo kada su u pitanju one tipične horor ispovesti poput Noćne straže i Vipera ursinii macrops, ali ima priča gde je radnja ispunjena jakim emocijama i u kojima se vidi koliko je autor uložio sebe pišući ih. Tipični primeri su Anđelina pesma (gde opisuje divno sećanje na baku koja Anđeli daje snagu da pobedi na takmičenju) kao i Jedne julske večeri u Grahovu (to je inače moja omiljena priča gde se narator i glavni akter priče priseća mladosti i ponovo proživljava događaje iz detinjstva, prošlosti, nedostaju mu osobe koje su mu značile i koje voli). Đavolji mozaik i Dnevnik s Klekovače dobar su primer priča iz kojih se mnogo toga može naučiti, meni su se posebno dopale zbog toga.
Borisov stil pripovedanja je, kako bih ja rekao, jako ''pitak''. Priče se lagano čitaju, radnja nema velike oscilacije i turbulencije. Dobra stvar je što ovde imate 24 različitih situacija i događaja i sigurno postoji bar par koji će vam se dopasti.
Likovi su jako zanimljivi, lepo obrađeni, gotovo kao inspirisani osobama iz realnog života.
Zaključak: Iskren da budem, nisam dobio onoliku dozu horora i fantazije koliko sam očekivao, ali sam zato dobio priče iz kojih sam mnogo toga naučio, uz neke sam se i zabavio i pomalo nasmejao, uz neke i rastužio. Karakteristično za ovu zbirku je da obiluje jakim emocijama (ovo je autorovo prvo delo u štampanom obliku i mislim da je dosta uložio svoje duše pišući priče) tako da bih je preporučio svima koji vole čitati kratke, ali kvalitetne priče. Da naglasim, nećete biti uskraćeni za horor i fantastične elemente, ali će vam ova skupina priča pokloniti jedan buket izuzetno mirišljavih emocija.
Ja se nadam da se Boris neće zaustaviti na zbirci i da će njegov književni talenat isplivati u punom sjaju kroz jedan roman.

http://bookwitch77.blogspot.rs/2017/06/citalac-novinar-7.html

Uporedni prikaz na Vodiču : http://fantasticnivodic.com/blog/2017/09/10/autostoperska-paralela-vila-satorica/
Zadovoljstvo mi je da vas obavestim da se u septembru udomio i poslednji primerak knjige, pa se pristupilo doštampavanju, faktički drugom izdanju. Nije doštampano puno, onoliko koliko realno može biti interesovanja, za nekoliko promocija i prodaju.
Trebalo bi da knjige već ima u beogradskom Delfiju, a na predstojećem Sajmu knjiga možete je pronaći na štandu izdavačke kuće
Presing iz Mladenovca. Naravno, može se nabaviti i direktno od autora.
U organizaciji Centra za prevenciju, edukaciju i bezbednost i Gradske biblioteke Karlo Bijelicki, održaće se 17.oktobra ( od 18-19h ) u prostorijama dečijeg odeljenja Gradske biblioteke Karlo Bijelicki u Somboru promocija zbirke priča Vila šatorica.
Ako je neko sa sajta u Somboru i okolini, i bude imao vremena, svratite sedamnaestog, biće mi zadovoljstvo.

Da iskoristim priliku, i kažem da se zbirka može nabaviti i na Sajmu, a ako neko želi istu sa potpisom autora, može svratiti
u sredu, 25.oktobra, od 14-15h na štand Presinga ( galerija Hale 1, mislim da je br.štanda 1559 ).
Mislim da će cena biti 450 din.

Jedna lepa paralela sa Lazovićem  [cool2]
http://bosonoga.com/2017/12/11/katarina-kostic-fantastika-iz-traume-i-trauma-u-fantastici/

I Vilu šatoricu možete kupiti u beogradskom Delfiju, u Resavskoj...  [cool2]
naravno, i nabaviti direktno od autora.