Ovo će biti pokušaj da se prati razvoj Sklavijevog velikog plana za Dilana od prvog do stotog broja, pri čemu će se verovatno uzeti u obzir i pokoji relevantni broj nakon stotke.

Biće ukratko analizirana svaka epizoda bez obzira da li ju je pisao Ticijano ili neko drugi, mada će najzanimljivije sigurno biti one koje su njegovih ruku delo.

Biće mnogo sedmica, takođe.

Saučesnici u istrazi i učesnici u eventualnoj diskusiji su uvek dobrodošli. Odavno sam čitalac ovog stripa, te sam takođe odavno i nosilac kompleksa niže vrednosti u pogledu usporedbi sa njegovim autorima (prevashodno mislim na naslovni period). Ma koliko se trudio da se udubim u DD problematiku, ostaje osećaj da ne uspevam čak ni poslovičnim noktima da zagrebem poslovičnu površinu. Možda treba da ih pustim. Možda da odustanem. Videćemo.

Broj 1 "Zora živih mrtvaca"

Da vidimo šta ovde imamo.

Najpre, prvo korišćenje/uspostavljanje sada klasične šeme. Zgodna "dama u nevolji" dolazi da traži pomoć od Istražitelja noćnih mora. Otvara Gručo, ispali par šala, prosledi je do Dilana. Tu su i flauta i galija.

Zatim, nešto što je Đole već primetio na drugom forumu. Čudna Gručova šala/odgovor na direktno pitanje klijentkinje o Dilanu Dogu - "taj je mrtav već 300 godina". Gledano po ovom detalju, moglo bi se zaključiti da je Sklavi još od keca imao ideju kuda će serijal da ode. Istina, replika je uvodnik u seriju viceva, ali ostaje utisak da je čudna. Ostaje da se proveri, uprkos tome što se pitanje odnosilo direktno na Dilana Doga, da li se Gručo možda samo napravio lud i aludirao na neku poznatu istorijsku ličnost pod imenom Dilan, koja je preminula pre tri veka. Ili se možda odnosi na neku smrt u drugom umetničkom delu?

Par poena za školu mišljenja da su Dilan i Gručo ista osoba. Nacrtani Stanovom rukom, u prvom broju, veoma liče jedan na drugog, Gručo bi mogao da bude Dilanov ružniji stariji brat. Zatim, Dilan u Gručovom prisustvu, kao da to nije ništa čudno, počinje da se otvoreno nabacuje klijentkinji (nervira me što sam već zaboravio ženino ime). Nakon čega izvodi nju i Gruča u bioskop!

Za razliku od kasnijih epizoda, Dilan je u ovoj predstavljen gotovo kao hard boiled junak. Ima znatno više samopouzdanja i pokazuje da je znatno sposobniji nego što smo navikli. Vidi se da Sklavi još uvek nije dovršio stvaranje Dilana Doga koga znamo i na koga smo navikli. Mada, Sklavijev Dilan nije bio ni Dilan mekušac iz aktuelnih DD epizoda.

Ništa u ovoj priči ne nagoveštava da Dilan ima amneziju! Čak potvrđuje da se seća svog dede i svog oca, jedan od njih ga je upozorio na Ksabarasa. U Zori je Dilan predstavljen kao potomak porodice lovaca na čudovišta, a Ksabaras kao njihov stari protivnik. Ni po čemu, osim po Ksabarasovom fizičkom izgledu, se ne bi moglo zaključiti da su u bilo kakvom srodstvu, a doktor ne odaje utisak da je svestan rodbinskih veza. Čini se da je tek kasnije Stano odlučio da zakomplikuje njihov odnos.

Inače, vidim Ksabarasa kao pobednika verbalnog duela u laboratoriji. Ksabaras je dnevno zlo koje čovečanstvu nudi ultimativno dobro - večni život. Dilan, s druge strane, nema šta da ponudi sem ciničnog komentara o radnim mestima. Nedovoljno, Ksabarasov smeh zbog duhovite opaske bi lako mogao da bude uzrokovan i retoričkim trijumfom.

Rasplet, odnosno način na koji su se junaci otarasili dobrog doktora je bezvezan, te zbog njega (i još par detalja) ne mogu reći da je ova priča išta više od solidnog uratka. Prva epizoda koja je na mene ostavila vrlo dobar utisak je treća, a tek su Ubice prava stvar.

Dopisujem sve čega se setim.

Ako ne smetam, samo da pohvalim temu i da pitam kojim tempom planiraš da upisuješ epizode?
(ženska je Sibil, ukoliko me pamćenje služi)

Što bi smeto?

S obzirom da me Krom blagoslovio nešto bržom sposobnošću čitanja, što je plus, i s obzirom da uz ovo nameravam da se bavim još nekim stvarima, što je minus, cenim da je realno da čitam i pišem o 4 sveske nedeljno.

Prati se svakako, gledaću da se uključujem na momente.

Quote from: neomedjeni on December 05, 2013, 02:40:30 PM
Ostaje da se proveri, uprkos tome što se pitanje odnosilo direktno na Dilana Doga, da li se Gručo možda samo napravio lud i aludirao na neku poznatu istorijsku ličnost pod imenom Dilan, koja je preminula pre tri veka. Ili se možda odnosi na neku smrt u drugom umetničkom delu?

I might have an idea about this one. Proveriću kad se vratim s posla, pa javljam.

Opa. Super, javi kad stigneš. Radoznao sam. 

Ih bre, ne uklapa se.

U Rizzolijevoj knjizi Archivi Bonelli: Tiziano Sclavi, ubačena je i jedna kratka neobjavljena priča iz sredine sedamdesetih Sklavija i crtača Lorenca Matotija, "Duh sa divljeg zapada", u kome jedan lovac na skalpove biva ubijen, a onda vraćen iz mrtvih, osuđen da bude duh koga će samo indijanci videti. Rađeno kao prva epizoda (neprihvaćenog) serijala, interesantna je jer se taj lovac na skalpove koji umire zove - Dilan Dog.

Ali ne uklapa se, lepo piše da se radnja odvija 1875, ne 1675. kao što bi nama trebalo. I nije čudno, pošto ima ona Sklavijeva izjava da je sve glavne junake nazivao Dilan Dog pre nego što im smisli konačno ime (a sve zloće doktor Hiks), a da eto "našem"  Dilanu prosto nije promenio ime na kraju.

I, ne toliko bitno za Dilana, "Duh sa divljeg zapada" potvrđuje onu da nijednu ideju ne treba baciti ako iz prve nije uspela - naime, kada Dilan umre i dođe na večne pašnjake, tamo ga dočekuje dečak po imenu - Kiki Manitu.

U Arhivima se takođe nalazi nekoliko strana scenarija za "Zoru živih mrtvaca", ali tu nema nekih posebno interesantnih podataka (Ksabaras je trebalo da se zove KsaRbaras i vizuelno je baziran na Terensu Stampu, Sibil je bazirana na Sigurni Viver, Ksabaras je od početka planiran kao lik koji će se više puta pojavljivati, ali se na kaže kako i zašto; i sve skupa, Sklavijev scenario za "Zoru" je profesionalan, ali hladan - za razliku od profesionalnog i ZABAVNOG scenarija za "Uspomene nevidljivog", očigledno se oslobodio vremenom, ili počeo da nadoknađuje depresiju time što su mu i scenariji, ne samo priče, bile zabavne).

I tako.

Ah, šteta. Ali, hvala na trudu. Možda usput opet nešto iskrsne. Moguće je da je Sklavi imao tušta i tma neprihvaćenih scenarističkih pokušaja i mrtvih Dilana u svojoj karijeri.

Kako sam jedan od onih kojima često svašta pada na pamet u autobusu, ni današnji dan nije bio izuzetak. Vredi zapamtiti za kasnije da je u svojoj prvoj epizodi Dilan i prvi put umro... odnosno postao zombi... i time besmrtan. Istina, dogodilo se u snu, ali u Sklavijevim pričama likovi počesto nisu u stanju da dokuče sanjaju li ili su budni.

Broj 2 Džek Trbosek

Ovde se našlo više zanimljivih detalja nego što sam mislio da će biti. Inače ne volim ovu epizodu.

Verujem da svi poznajete zaplet - nekoliko imućnih besposličara se zabavljalo prizivanjem duhova, pa su jedno veče pokušali sa Džekom Trbosekom. Seansa je pošla po zlu jer su u stvari, bar naizgled, bili uspešni - dovukli su iz smrti nešto što se predstavilo kao Trbosek. A nakon seanse, njeni učesnici su počeli da umiru, jedan po jedan, zbog prevelike koncentracije hladnog čelika u vitalnim organima. Sklavi je fino poentirao pokazavši koliko je bespotrebno prizivati mrtva čudovišta kada se već među živima uvek mogu naći dostojne zamene. Ipak, priča je ispripovedana, bar je to moj utisak, nekako mlitavo i neubedljivo, ni u jednom trenutku, osim sjajne scene sa mrtvim lordom Dansenijem nije tu bilo prave strave i napetosti kakvu bi trebalo da izazove pomisao da najveći užas koji je ikada harao Londonom možda to ponovo čini. A preokret na kraju mi je legao triput gore od one kutije za flautu iz keca. Uvođenje nadnaravnih elemenata u priču o čisto ovozemaljskim gresima, ludilu i pohlepi ovde je sasvim suvišno.

Osim što se time ostvarilo Gručovo proročanstvo sa početka stripa. Na Dilanovo pitanje o onesvešćenoj Džejn, "Ko je ovo? Šta radi ovde?", njegov pomoćnik je odgovorio, "Mrtva je! Ubio ju je Džek Trbosek!".

Epizoda počinje datumom, što je inače neuobičajeno. U pitanju je oktobar 1986.

Ovo je prvi strip u kome se Dilan i Blok sreću, u prethodnoj epizodi smo samo na kratko videli inspektora u poseti mrtvačnici. Naravno, jasno je da se njih dvojica od ranije poznaju. Takođe, Blok se odmah počeo žaliti kako će zbog tekućih dešavanja ostati bez penzije. Dakle, Dilan sluša njegovu kuknjavu još od 1986. godine, u najmanju ruku. Voleo bih da pokažu datum u epizodi u kojoj ode u penziju.

Saznajemo da je Dilan radio u policiji i da ga kolege ne vole jer ih njegova profesija izvrgava ruglu.

Dilan u razgovoru sa Blokom pomalo protivreči Dilanu iz "Zore živih mrtvaca", jer tvrdi da je sam izmislio svoje zanimanje. U prvoj epizodi je bilo pomena da su se istim bavili njegovi preci. Osim ako misli čisto na davanje naziva/forme onom čime se bavi i želi da prisvoji zasluge za pločicu sa natpisom "Istražitelj noćnih mora".

Ludi propovednik u parku vrišti da je ubica Đavo i da je Trbosek jedno od devet milijardi njegovih imena. Dilan napominje da je devet milijardi imena božja odlika. Sklavi ovde već pokušava da između redova natukne kako da su Bog i đavo samo dva lica iste pojave, kako nema podele na dobro i zlo, da su te dve pojave nerazmrsivo upetljane, te da ni Dilan Dog neće biti još jedan strip o iskonskom sukobu svetla i tame, pravednika i monstruma.

Džejn u jednom trenutku navodi da je gledala nekoliko Gručovih filmova. Time postaje jedna od retkih osoba koja tvrdi da ga prepoznaje iz prethodnog života. Opet, Džejn je manipulativna ludača.  

Broj 3 Noći punog meseca

Dilan i Gručo su doputovali u Švarcvald, klasičnu nemačku vukojebinu (stara srpska reč koja perfektno opisuje područje u koje su dve naivčine dolutale) ne bi li istražili nestanak neke bogate devojke iz ženskog internata koji Kromu iza nogu vode dve matore veštičare (ovo veštičare možete shvatiti bukvalno, nećete pogrešiti). Tamo ih čekaju gomila nevolja, srdačno germansko gostoprimstvo i čudni nagi ljudi koji se šetaju šumom... Sve u svemu, ovo je gotovo klasična priča o princezi u nevolji i vitezu u beloj bubi koji hrli da je spasi iz kandži groznih zveri. Da nije Sklavija. Ali ozbiljnim analizama neka se neko drugi bavi, ja sam samo skromna dvorska budala...

Na prvoj strani stripa stripa stoji da se radnja odigrava u Švarcvaldu, Nemačka 1986. Izgleda da su datumi u početku ipak bili uobičajeniji. Što dokazuje ono što je svima znano - Sklavi nije želeo da Dilan izlazi dokle god donosi hranu na sto, ali pitao se nešto i gazda Boneli.

Dilan prvi put objavljuje da se plaši aviona. Potvrđeno da se nikad ne smeje Gručovim šalama. Ili sopstvenim, ako ovaj zapravo ne postoji - ko je pa sam sebi smešan?

Dilan i Gručo su u Nemačkoj mesec dana nakon događanja sa Trbosekom iz prethodnog broja.

Sklavijev nikad prikrivani romantizam idealno manifestovan u opasci: "Šta je neverovatnije? Čarobnica ili svemirski brodovi?" Podsetilo me na jednu divnu Šekspirovu misao - mrzi me da guglam, pa recimo da ovako glasi: "Mora da je nebo puno kotrljajućeg kamenja, odakle inače dolazi sva ta grmljavina?" Kako sanjar poput Dilana da ne poželi da postane istražitelj nočnih mora kad su snovi, monstrumi, zmajevi i duhovi toliko zanimljiviji od jave, lopova, silovatelja i ubica?

Kadar za pamćenje - momenat u kom se Eda okreće dok sipa čaj i obznanjuje svoju pravu prirodu. Iako znam šta sledi, uvek me prestravi – sjajna scena.

Odlican je taj kadar, a moram reci da su mi se vecno urezali i onih par vinjeta kada se Dilanu i onoj devojsci ljusti lice.Od prve tri epizode, ova mi je ponajbolja.
Dilanov pocetak mi je daleko od sjajnog, tek kod epizoda #7-8 krece pravo uzivanje.

Najbolja u prve tri, zasigurno.

E sad, meni su već Ubice ostale u sećanju kao odlične, ali varljivo je sećanje, ponovićemo...

Broj 4 Duh Ane Never



U ovoj priči još uvek smo u 1986. godini, ali pri njenom kraju, tačnije u novembru mesecu.

Zaplet se vrti oko Dilanovog prijatelja glumca, Gaja Rodžersa, alkoholičara koji se nalazi u procesu ostavljanja alkohola. Njihovo drugarstvo možda vuče korene iz činjenice da je i Dilan bivši alkos, premda se taj njegov porok nigde ne pominje. U svakom slučaju, priča počinje kada jedne noć, dal u snu ili na javi, Gaj doživi (ili odsanja) košmar u kom njegovu momačku sobu pohodi duh devojke koja nakon nekoliko trenutaka biva raskomadana sekirom. Sutradan, na snimanju svog novog filma, upoznaje glavnu glumicu koja izgleda isto kao duh iz njegovog sna.

Ovo je epizoda od koje Sklavi počinje da se aktivno poigrava sa idejama o mešanju sna i jave, ove i drugih dimenzija, stvarnog i nestvarnog. Lično Anu Never ne smatram stripom koji zavređuje pažnju svojim kvalitetom, nego time što je naznačio u kom će se pravcu DD dalje razvijati.

U vezi sa gorenavedenim, da pribeležimo ovu Dilanovu misao:"Reći ćemo da si imao ružan san. Svima se u životu dogodi da zamene san sa stvarnošću."

Dilan je u ovoj epizodi pokušao da propuši. Uzalud.  

Gručo ispred filmskog studija napominje kako je napustio filmsku karijeru da bi postao Dilanov asistent i da je svakim svojim potezom rušio deo starog sna. Uzgred, unutra ulaže ogromne napore da ga neki od filmadžija primeti. Uzalud broj 2.  

Dilan u razgovoru sa Gručom kaže da je njegov otac bio neka vrsta medijuma.

Dilan navodi da ne pije u razgovoru sa Anom Never, ali ne i da je bivši alkoholičar.

Jedna zanimljivost. Negde na pola stripa, Dilan baca novčić kladeći se sa samim sobom. Ako padne na bilo koju stranu, nastaviće da istražuje Gajev slučaj, iako od toga neće dobiti ni centa. Ako ne padne ili padne na bok, otići će na spavanje. Dilan nije sačekao da vidi rezultat bacanja, već je otišao da radi, te nije primetio da je novčić ostao uspravan na boku. A da ipak nije otišao na spavanje i time samo usnio sve što je usledilo?

Quote from: neomedjeni on December 29, 2013, 01:11:47 AM
Lično Anu Never ne smatram stripom koji zavređuje pažnju svojim kvalitetom

Skroz se slazem, meni jedna od najdosadnijih epizoda u tih prvih deset.Zanimljivo je ovo sa novcicem na kraju, to sam skroz zaboravio