Koji strip trenutno čitate ?

[Amemiya]

Zagora, naravno!  [zag]

[perot] [perot] [perot]

to se podrazumeva  [garfil]

[Mhejl]

Helter Skelter ti je Lenon Mekarti, a ne Kjoko Okazaki!!!

heruta sukeruta na japanskom zapravo

ima i filmska adaptacija koju sam skinuo preko ruskog torenta kao i svaki pravi gubernijski plaćenik! nazdorovlje!

[Amemiya]

ja bih dodao
Sawajiri Erika  [drool2]

[jocko]

što se tiče rasprave o seksualnom životu forumaša, polnim stereotipima, prikladnosti voženja ovog ili onog auta (hvala bogu pa o tome ne moram da brinem), nemam šta da dodam, sem da podržim veletovu preporuku helter skeltera kjoko okazaki (i istovremeno da napomenem da ima još jedan odličan strip o alijenaciji tinejdžera, rivers edge)... ocjenjujte stripove srcem - ne gledajte u kojoj su ediciji, ko ih je izdao, jesu li dobili angulemove i silne nagrade, jesu li na dobrom glasu od kritičara,, hoće li mi se forumašiti narugati, itd., pa ćemo možda dobiti malo manje isforsiranih hvalospjeva

Interesantan vizuelni stil, i Heltera i River's Edge, nekako je drugačiji, netipičan za mange ili grešim? Definitivno je prijemčiviji za nas koji još nismo skroz u manga vodama.

Nabasah na mangu ''Coponicus no Kokyuu'', takav crtački stil sam oduvek voleo, u fazonu Egona Šilea. Šteta što je među mangama redak.


Ja ocenio srcem kao i uvek, pa ispade da sam napisao isforsirani hvalospev

[Amemiya]

pa kad vozis NATO auto  [garfil]

[Mhejl]

Specifičan stil, da, ne podsjeća me na većinu autora koje sam čitao, mada se vide uplivi josei (zrelija ženska publika) mangi. Po mom mišljenju, uspjeva da dočara emocionalna stanja likova i izvuče odlične vizuelne metafore čak i bez bogatstva detalja. Recimo da mange kjoko okazaki predstavljaju izdanak autorske struje u japanu koja se bavi dubokom alijenacijom, do nivoa nihilizma, modernog japanskog društva - uporedio bih je sa ranijim filmovima sion sona poput suicide circle i norikos dinner table, samo sa daleko boljim (bržim, stripovskim) tempom. naročito me fascinira preplitanje seksa i smrti u rivers edge (vidjećeš ako pročitaš).

apropo josei stripova, vrijedi spomenuti i moto hagio, ispod čijeg slatkastog stila, čija se vizuelna estetika u mojim očima graniči sa odbojnom, leže neke vrlo mračne teme - obrađene na introspektivan i preispitujuć, što bi forumski znalci rekli, "ženski" način. čitao sam njenu adaptaciju priča reja bredberija - i perfektno dočarava njegovu poetiku i duboku melanholiju - te prvih par knjiga njene mange "okrutni bog vlada nebesima" (zaboravih original naslov), o posljedicama seksualnog zlostavljanja. Tough stuff.

[wele]

Luka objasnio

[Paka01]

Ken Parker: Duga Puška / Mine Town (Strip-Agent)

Nakon pročitane dvije od tri priče u prvom broju, teško da mogu dati neki neku preveliku ocjenu. Čisto prosječan Bonelli, ni bolji ni gori od nekog standardnog Texa recimo. Pomalo usiljeni dijalozi, puno puškaranja da se popune stranice i to je više manje to. Čeka me još treća epizoda, pa ću nadodat dojmove kad završim. Srićom, prethodno sam čitao neke epizode u Fibrinom izdanju (Lovčeva Lily, Balada o Pat O'Shane te Dah i San) koje su mi bile odlične, tako da znam da bolje stvari dolaze tek kasnije. No, za sada čisto okej, ali ne više od toga.



XII: Integral 1 (Bookglobe)

Ne sjećam se kad sam tri epizode BDa pročitao ovoliko brzo Odličan je strip i jedva čekam nastaviti dalje, no triba mi mala pauza da mi sve sidne na svoje misto. U početku su dijalozi malo "klimavi", no brzo to sidne na svoje, plus me interesantna radnja vukla i nije mi dala da ostavim dok ne završim. Super mi je šta se komplicira sve više kako priča odmiče, a po komentarima po forumu svakako očekujem pad u kvaliteti, al za sada je skroz dobro.

[Imrahil]

XIII ti je odličan do 7-8. albuma, posle kreće najgora sapunjara, pa ko voli nek izvoli.

[Sideshow Bob]

Ne tupi, Imro!

[koze123]

Ja ubijam Divove (Fibra)



Jedan veoma, veoma dobar strip, i jedan od mojih favorita iz nove Fibrine ture, naslov koji sam prvi nabavio uz Eternauta. U globalu veoma dobro ispričana priča, koja je već viđena, ali opet odiše originalnošću i emocijama, te uz britak humor vodi čitaoca kroz rolerkoster emocija. Ukratko, priča prati devojčicu Barbaru, koja ide u peti razred i koja priča svima kako ona ubija divove. Ona po samom izgledu odskače od svojih vršnjaka, zrelija je od njih i njeni dijalozi to pokazuju, iako je njeno ponašanje problematično, i to prvenstveno zbog nezdrave sredine u kojoj se nalazi. Maltretiraju je siledžije, nema prijatelja, vidno ima porodičnih problema (koji se pokazuju na početku samo u naznakama, pa onda na spor i sjajan način prelaze u prvi plan) i jedini spokoj ona nalazi u tom svetu Divova, gde je ona junak, heroj koji se bori i suprotstavlja tim monstrumima. Ali sve se menja kada se upoznaje sa novom devojkom iz komšiluka i sprijatelji, kao i kada upozna upornu psihološkinju koja namerava da shvati ko i šta su ti Divovi protiv kojih se Barbara neprestano bori.

Ovo nije fantazija, niti bilo kakav vid epske fantastike, već jedna prizemna, a opet velika priča o unutrašnjoj borbi jedne devojčice tokom njenog formativnog perioda života, praćenje njenog odrastanja i borbe protiv stvari sa kojima niko od nas ne može da izađe na kraj sam. Zato je i uloga psihološkinje ovde izuzetno važna (mada smatram da je njen lik nedovoljno razrađen, bilo je tu prostora za još malo razrade, iako naravno ovo nije priča o njoj), kao i lik Sofije, njene nove drugarice. Meni je ovo sa psihološke tačke gledišta bilo izuzetno interesantno, praćenje odrastanja kao i odbrambenih mehanizama koji se javljaju u teškim i disfunkcionalnim momentima života, i to sve prikazano iz ugla jedne bespomoćne devojčice. Dosta simbolike u samim Divovima, i sjajan prikaz različitih scena - kao na primer kada Barbara u sredini stripa gleda svoju majku kao čudovište i njeni opravdani strahovi koji su personifikovani kroz razna stvorenja. Priča je jako emotivno nabijena, sa par momenata od kojih ćete se naježiti i koji vas ostavljaju na ivici suza - i to posebno u poslednje tri sveske koje su po kvalitetu scenarija, a posebno crteža superiornije od samog početka koji je sporiji.

Crtež podseća na mange, čudan je na momente i na početku mi je smetao ali sam se brzo navikao, a u poslednje tri-četiri sveske sam stvarno bio oduševljen nekim crtačkim rešenjima, posebno kadriranjem koje je odlično. U suštini, po meni sjajan strip, koji vredi para i koji stvarno vredi da bude objavljen na našim prostorima. Više bih pričao o nekim delovima stripa ako je neko zainteresovan, naravno, kad pročita. Ima i mana o kojima nisam pisao puno - ona debela riba je preterana u svakom smislu, i mogli su dosta manje nje da ubace, neki dijalozi su drvenkasti (što je verovatno i do prevoda koji nije uvek najsrećniji), a crtež ume na momente da zaškripi (u toj prvoj polovini posebno). Izdanje izgleda ima lošiji uvez, meni je sttranica sama od sebe ispala, ne znam može li da se zameni primerak ovde kod nas, nisam time najsrećniji.

@Anto - Jebiga Anto, ispalo je duže nego što sam mislio da hoće, nemo se ljutiš! Odličan strip, moja preporuka.

[Paka01]

Super je strip, čitao sam ga na engleskom ima nekih godinu dana Više manje su mi isti dojmovi kao kod tebe. Nešto sporiji početak mi nije smetao, no kasnije kad se otkrije o čemu se stvarno radi, baš me dosta pogodilo... Stvarno lijepo ispričano i baš djeluje kao da ga se može čitati ispočetka i ispočetka. Nabavit ću Fibrino izdanje prije ili kasnije.

[Imrahil]

Odlično Dralekse!

[Beloyar]

Monstrumesa - Buđenje (Dibidus)

Primjetio sam da se ovaj strip veoma visoko kotira na Image-ovim best seller listama tik uz TWD i Sagu, tematski mi je bio veoma zanimljiv, par forumaša je takođe dalo visoko pozitivne sugestije i preporuke pa sam i ja odlučio da ga pročitam i nisam se pokajao, čak naprotiv, oduvao me je.
Možda ovo neće na prvu sjesti tradicionalistima, nije ni meni na početku sa tim nekim feminističkim postavkama samog svijeta i izgrađenim matrijarhatom u njemu ali čitajući stranicu po stranicu uvukao me je i zarazio magijom i mistikom koja prožima kroz njega.
Zanimljiv je sam miks žanrova koji se provlače od epske fantastike, horora, misterije, steam punka, egipatske mitologije i ornamentike, hrišćanskog svešteničkog ustrojstva i inkvizicije, kroz kinesko-mongolski ambijent (stepe, Kineski zid, jurte) pa sav taj bućkuriš koje su autorke uklopile daje jednu egzotičnu notu samom stripu.
Ovo bi moglo da se svidi onima koji gotive Lokot i ključ, nekako mi je sličan senzibiltet i za sada mi je najprijatnije iznenađenje godine uz Ardalen.
Sve u svemu, zarazan mi je strip i jedva čekam dvojku.

[Paka01]

BUDDHA: Knjige 1-8 (Fibra)

Završio prekjučer zadnje dvije knjige, pa čisto da dam kratak osvrt na sveukupni serijal.
Meni je ovaj strip odličan. Imamo ispred sebe cijeli Buddhin život, od rođenja pa sve do smrti, jednu veliku sagu za koju moram reći da mi nikako tokom čitanja nije djelovala dosadno ili monotono. Tezuka majstorski priča, majstorski crta i nije ni čudo što uživa status jednog od velikana stripa. Broj likova je stvarno ogroman i ponekad ih je teško sve popamtiti tko je tko, pogotovo ako ste knjige čitali onako kako su izlazile, s većim pauzama između pojedinih brojeva. No opet, sve to brzo sjedne na svoje mjesto. Iako cijela saga konstantno drži stvarno visoku kvalitetu, zadnje dvije knjige se uzdižu kao svojevrstan vrhunac i tu Tezuka naprosto briljira. Dosta su više nabijene emocijama nego prethodnih šest, a dijalozi postaju sve bolji i bolji.
Jedna od najboljih stvari je to što jednostavno ne znate kako će praktički ijedan lik završiti na kraju. Zbog nekih mi je bilo drago, zbog nekih mi je bilo žao, ali svačija sudbina djeluje tako realno, bez ikakvog nepotrebnog forsiranja klišeja čisto zbog nekakvog efekta. Buddha kao strip je djelo skoro pa bez mana u mojim očima.

No ipak, jedino što mi nije nikako sjelo je - humor.
Ne odgovara mi nikako, nije mi bio smiješan i to kad se svako toliko spomenu auti, coca-cola, televizija i slično, baš mi djeluje krivo i nepotrebno. Srećom, takvih ispada stvarno nema puno i praktički se odma u sljedećem kadru to spominjanje skroz ignorira, al na momente bi me pomalo omelo u čitanju.

Osim toga, Buddha zaslužuje jednu čvrstu 9.5/10 kao ocjenu i smatram da bi ovo bila odlična preporuka za čitanje bilo kome, nebitno voli li mange ili ne.