Koji strip trenutno čitate ?

[Paka01]

STAR WARS - Priče Alana Moorea



Priča: Alan Moore - 6,5/10
Crtež: V.A. - 6,5/10
OCJENA: 65%


Niste ovo očekivali, a?
Negdje na početku karijere Alan Moore je zajedno s raznim autorima napravio pet priča za britanski časopis The Empire Strikes Back Monthly. Ono što ih razlikuje od ostalih Star Wars stripova je to da Moore skoro pa uopće ne mari za ikakva značajna obilježja Star Wars svemira te jednostavno priča SF priče kakve mu se sviđaju, a igrom slučaja sadrše nama već dobro poznate likove. Iako se radi o kratkim pričama (od 5 stranica pa nadalje), vrlo dobro se osjeti Mooreov stil pisanja. Naravno, nije to ista kvaliteta kao kod onog Moorea kojeg znamo po kasnijim i kvalitetnijim radovima, no zanimljivo je vidjeti njegov razvoj kao autora i stil kojim je pisao dok još nije bio toliko poznat.

THE PANDORA EFFECT
Crtač: Adolfo Buylla
The Pandora Effect je na 15 stranica prva i najduža od svih njegovih SW priča. Pratimo Han Soloa i Chewbaccu kako u Millenium Falconu vode Leiu na sastanak pobunjenika, no putem ih krenu naganjati kriminalci kojima se Han zamjerio. Igrom slučaja i jedni i drugi završavaju u svemirskom "bermudskom trokutu" i bivaju prebačeni u (vjerojatno) paralelnu dimenziju gdje završavaju kao zatočenici petoro naizgled besmrtnih bića. Ova priča više djeluje kao epizoda Star Treka nego kao Star Wars, no nije to nikakvi minus.

TILOTNY THROWS A SHAPE
Crtač: John Stokes
Ne znam šta bi rekao o ovoj priči... Na pet stranica pratimo Leiu kako bježi od nekolicine Stormtroopera na nepoznatom pustinjskom planetu. Skrivajući se od njih, slučajno nailazi na neobična božanstva tog planeta i biva uvučena u njihovu igru s prostorom i vremenom. Meni osobno možda najslabija priča od svih ovih.

DARK LORD'S CONSCIENCE
Crtač: John Stokes
Darth Vader je u glavnoj ulozi u najboljoj od ovih pet priča, a pratimo ga u partiji šaha koja služi kao paravan za atentat na njega. Na samo šest stranica Moore odlično prezentira već dobro poznatu Vaderovu inteligenciju i izostanak ikakve milosti prema protivnicima. Treba spomenuti vrlo dobar i atmosferičan crtež, kao i karakterizaciju Darth Vadera. Iako je priča kratka, vrhunski je razrađena i baš ostavlja upečatljiv dojam.

RUST NEVER SLEEPS
Crtač: Alan Davis
Rust Never Sleeps je priča u kojoj C-3PO i R2D2 bivaju nasukani na planetu Ronyards koji stoljećima služi kao "groblje" droida. Moore postavlja pitanje mogu li odbačeni i preživjeli droidi imati ikakav samostalan život, te uvodi pitanje potoji li neko božanstvo koje bi čuvalo te droide? Neloše sve u svemu, no ništa više od toga.

BLIND FURY
Crtač: John Stokes
Blind Fury je priča koja bi bez problema mogla imati i Conana kao protagonista. Leteći svemirom u svom X-Wingu, Luke prima poziv upomoć s planeta čije mu je ime strašno poznato, ali se nikako ne može sjetiti odakle. Spustivši se na planet nailazi na tisuće godina staru zamku... Kratko i simpatično, vrijedno čitanja.

Sve u svemu, nije ovo nešto što je obavezno za pročitati, no ukoliko ste ljubitelji Star Warsa (a garant jeste) i/ili Alana Moorea (a garant jeste), smatram da nećete ništa izgubiti ako bacite oko. Kratke su, brzo se čitaju i na kraju krajeva - zanimljive su. Nije ovo neko štivo koje će vas raspametiti, no sasvim su dobra stvar i šteta bi bilo da ih zaobiđete. Također, treba imati na umu da su ovi stripovi originalno izašli u ranim 80im godinama, tako da su u par detalja proturječne filmskim epizodama 5 i 6 (jer ti filmovi tada još nisu postojali), no da budem iskren, to u stvari uopće nije bitno.

Svih pet priča je reprintano u dvije Dark Horseove sveske imena "Star Wars: Devilworlds #1 i #2", zatim s novim kolorom u Dark Horseovom omnibusu Star Wars: Wild Space vol. 1, onda u Marvelovom omnibusu Star Wars: The Marvel UK Collection te konačno u Star Wars Legends Epic Collection: The Original Marvel Years Vol. 3 trejdu.

[wele]

BATMAN - Gotham Noir

Kul strip Paka, hvala na preporuci

i meni je zasmetao Džoker, tačno se vidi da je ubačen reda radi.

[Anto]

 

...

stej tjund

[Soldier of fortune]

...

stej tjund

OK

[Lord Vader89]

hahahhahhahah vrh

[Anto]

 [lol2]

[Aleks]

Sveobuhvatna komercijalizacija Garfildovog lika i dela, i merchandise proizvodi (odeća, igračke, igre, knjige i sveske, DVD-i filmova i serija...) od kojih zarada dostiže i milijardu dolara godišnje, bacila je u senku sam novinski strip Džima Dejvisa, od koga je sve poteklo.

A novinski strip je ne samo briljantno duhovit i izuzetno nacrtan geg strip, već je kao vrhunska zabava ujedno i pravo umetničko delo, koje ostaje kao trajna vrednost, za sva vremena. Džon, mačak Garfild i pas Odi, uz njih još nekoliko povremenih likova, opšte su poznati, kao i koncept stripa tj. Garfildov mikrouniverzum. Duhovitost je neretko genijalna, gegovi se sa uživanjem čitaju u kontinuitetu (uglavnom je Džim Dejvis za nijansu jači u najkraćim formama, dnevnim kaiševima u odnosu na nedeljne strane), a strip pored suptilnih ili otkačenih fora, kroz dijaloški ili fizički humor (ili kombinaciju) otkriva sitne životne činjenice o nekim ljudima i nekim ljubimcima.

Danas, novije epizode (nedeljne) viđamo u Politikinom zabavniku. Posle dosta godina i usredsređenosti autora na pomenutu mašineriju pratećih proizvoda (Paws, Inc kompanija), došlo je do neizbežnog pada, ali povremeno strip podseti na slavne dane. Dejvis, u najvećem delu kompletan autor, od kraja 90-ih crtanje je uglavnom prepustio asistentu-nasledniku, uz povremena skiciranja.

Bookglobovo kiosk izdanje iz prošle decenije, Garfield magazin, nije se nažalost pojavljivalo na srpskim kioscima od početka (40 redovnih brojeva, plus specijalci), ali se dosta brojeva još uvek može naći po striparnicama, za simboličnu cenu. Papir je (najgori) novinski, prevod ponegde zaškripi, ali se kroz izdanje odlično može pratiti evolucija Garfildovog lika (i ostalih) tj. samog stripa, od svog početka 1978. do (oko) 2002. godine.

(poslednjih par meseci, pročitao sam)

Garfield, posebno jesensko izdanje (1990.) *****
Garfield, posebno ljetno izdanje (1983.) *****
Garfield, posebno ljetno izdanje (1999.) ****
Garfield, posebno jesensko izdanje (1984.) *****
Garfield, posebno proljetno izdanje (1982.) *****
Garfield magazin #1 (1978.) ***
Garfield magazin #2 (1979.) ****
Garfield magazin #4 (1979/'80.) ****1/2
Garfield magazin #7 (1981.) *****
Garfield magazin #30 (1997./'98.) *****

[Anto]

Džim Dejvis:Garfild-Svet po Garfildu;najbolje priče,prvi deo (Čarobna knjiga)

Gafilda sam upoznao i instant zavoleo u zagrebačkom noćnom programu osamdesetih,koji je svojim mini serijama (Mućke,Alo-alo...) ali i ostalim emisijama, ostavio neizbrisiv trag kod publike tadašnje Juge;u pitanju je kultni Program plus.
Između ostalog,prikazan je i određen broj crtanih filmova srednje dužine (20-30 minuta,ne sećam se tačno) o narandžastom mačku - isti su me beskrajno zabavili,a Garfild,Odi,Džon&co. su mi otada dragi likovi.

Kasnije sam čitao geg-table/kaiševe ovog serijala po raznim strip revijama,magazinima,Politikinom Zabavniku... i prijao mi je ali ne kao u pomenutim dužim crtaćima na RTZg.

Tako da se nisam previše ushitio na najavu ČK kolekcije Garfildovih avantura;a što sam očekivao,to sam i dobio - dobar, inteligentan humoristički strip,koji je po meni više namenjen odraslima nego deci.
To sam iskusio i iz ličnog primera - dao sam ga starijem sinu koji čita stripove,a on ga je odložio nakon 15-ak minuta čitanja rekavši "Tata,ovo i nije nešto smešno a i dosta fora ne kapiram".

Ono što mi je interesantno kod Garfilda,to je da su mi skoro svi fazoni ujednačenog kvaliteta.Znači nema onih mnjah,wtf... i tako to,ali ni nekih koji su me oborili.

3.5/5

[Anto]

Ruju&Avogardo:Kubanska Nova godina (Darkwood,JDJP 25)

Od izdatih 25 svezaka serijala Jedno doba,jedna priča, pročitao sam nekih 8,9 (možda i celih 10),i koliko se sećam,nijedna nije ispunila očekivanja.Pa čak ni ona hvaljena,samurajska,a ni prethodna Rujuova mafijaška (nešto sa cigaretom naslov).
E,zato mi je ova epizoda lepo legla - jedna zaista interesanta i uzbudljiva priča o usponu kriminalca Harija Rejna,od običnog pucača do desne ruke mafijaškog bosa Tonija Đamata.
Definitivno bi se na osnovu ovog stripa mogao snimiti dobar film.
Avogardov crtež mi se nije posebno dopao;drvenast je,poluamaterski.Šteta što ovo nije dato da nacrta neko kvalitetniji.
Tvist na samom kraju nepotreban.
4.5/5



Snajder,Kapulo&Glapion:Betmen-Dvor sova (Darkwood)

Široko nahvaljeni Dvor sova je definitivno korektan Betiša,ali na moju žalost,nije moja šalica kave.
Kao prvo,ubija me previše teksta u superherojskim stripovima,koji postoje samo da bi postojali.To me tako obezvolji,da mi odmah pokvari koncetraciju,što utiče da se pokatkad izgubim u priči.
Kao drugo,Bets je bio u par situacija opasno fizički "oštećen",ali izgleda da ga to mnogo ne pogađa.Pa hebem mu miša,jel on Betiša ili Supiša??

Crtež je dobar,jedino što me nervira kako Kapulo crta face - ko da je u pitanju neki izrazito tinejdž strip.

Tako da kad sve saberem i oduzmem,korektan Betmen,koga neću nabaviti za ličnu kolekciju.

3/5



Milar,Džonson&Planket:Supermen-Crveni sin (Darkwood)


E pa ovo je superherojština u kojoj mogu da uživam.
Milara sam za sada upoznao u nahvaljenom Starcu Loganu,koji me je ostavio ravnodušnim;da ne kažem neku težu reč.
Takođe,prethodna dva Supsa (Olstar i Kingdmkam),nisu baš ispunila (visoka) očekivanja,mada ću morati da još jednom ozbiljnije obrnem Morisonovog.

Elem,ova ideja sa šbbkbb varijantom smeštanja Supišinog pada u Sovjetski savez,ali pre svega realizacija celokupnog scenarija je moja šalica kave - sve teče glatko i zanimljivo,sa dobrim dijalozima,bez pada u radnji i besmislenih tekstova...
Crtež odličan.

Možda bih se požalio da mi neke scene nisu ubedljive (kao lako ubeđivanje Betsa i Čudesne žene da se pridruže borbi protiv Supermena),a našao sam tu i još nekih sitnih propusta,ali kad se sve zbroji,jako zabavan uradak sa oooodličnim završetkom!
Ovo se definitivno nabavlja za kolekciju - HC ćirilična varijanta.

4.5/5

[Paka01]

A PRAYER TO THE SUN



Priča: Darko Macan - 10/10
Crtež: Edvin Biuković - 10/10
OCJENA: 100%


Ovu kratku priču je objavio Vertigo u specijalcu "Weird War Tales Special" niti pola godine nakon Biukovićeve smrti. Na samo osam stranica Macan priča priču staru koliko i ljudska civilizacija, o ljubavi, ratu i onome što dolazi poslije. Rat je kroz cijelu ljudsku povijest isti i svodi se na činjenicu da ljudi ginu, da svoju mladost, zdravlje i najbolje godine ostavljaju na bojištu... Svodi se i na to da uvijek kod kuće ostaje netko tko će oplakivati mrtve. Od antičke prapovijesti pa do današnjih dana, a garant i u dalekoj budućnosti, rat je bio i ostao uvijek isti. Strašno je kako Macan na tako malo stranica priča priču koja je uvijek univerzalna i aktualna, nebitno tko je čita ni kada je čita. Stvarno nema greške, kratka forma je dušu dala za ovakve priče koje se nakon čitanja dugo urežu u sjećanje.

Strip je u cijelosti 2014. godine, povodom 15. godišnjice Biukovićeve smrti, na svoj blog uploadao američki kolorist Nathan Fairbairn i možete ga pročitati ovdje: http://nathanfairbairn.tumblr.com/post/104444816739/edvin-biukovic

[Aleks]

    
BETMEN: Crno i belo, knjiga 3  (DW)

(Batman: Black & White Vol. 3)

autori: razni



DC Comics je BETMEN: Crno i belo zamislio kao ediciju u kojoj bi najrazličitiji autori radili na pričama o Betmenu, uz autorsku slobodu, mogućnost eksperimentisanja, ali pre svega sa ciljem da se iskažu u formi vrlo kratke priče u crno-beloj tehnici, koja je danas (a i ranije) malo zastupljena u superherojskom stripu.

Treći trejd, Batman: Black & White Vol. 3, najobimniji do sada (33 priče, po 8 strana), drugi je, uz prethodni, za koji su priče (ovde, sve) uzete iz edicije Batman: Gotham Knights (#17-49), za razliku od prvog, čije su rađene specijalno za Batman Black and White mini-seriju, sakupljenu u njemu. Prvi trejd (kod nas, pre zvaničnog DW izdanja bio prisutan i u piratskom obliku), je bez sumnje najbolji; kolekcija priča koje su dobrim delom jako dobre i odlične. Drugi tom za klasu, i više, je slabiji od prvog, ali dovoljno zabavan i crtački interesantan i šarenolik. Treći nastavlja tendenciju pada i u proseku je lošiji od drugog.

Primetno manje je poznatih autora u ovom trejdu (ili manje poznati autori su zastupljeni) i nisu se baš proslavili. Dosta scenarista ne uspeva da smisli ništa više od jeftinog štosa, a neki ni to, za kratku formu od 8 strana. Pojedini crtači sa svojim "alternativnim" crtežom ne uspevaju da budu primereni tematici o Betmenu, iako ona trpi i različite stilizacije. Neki kao da se baš ne snalaze u CB izrazu. Autori sa naših prostora (i to ne prva liga, svetski afirmisanih) mogli bi lako da sačine antologiju, koja parira ovoj.

Ipak, ima i dobrih priča, i od postojećih bi mogla da se napravi bolja knjiga, sa suženim izborim. Teško je odrediti neki prosek kvaliteta, ali trejd je, u delovima, zamoran za kontinuirano čitanje (za razliku od prethodnih), jer na jednu dobru priču, često dođe par za popunjavanje prostora.

Za kompletiste Betmena, ljubitelje kratke forme i zainteresovane za uvid u rad različitih autora. (Izdat je i Volume 4)

**1/2

[Mhejl]

Пака, и мени се јако допала та кратка прича из специјала "чудних ратних прича". јеси ли читао она четири броја редовног серијала? квалитет доста варира, али има неколико изузетних прича, на мене је баш јак утисак оставила дисова и азарелова прича, која се дешава у црначком гету (мислим да се зове "Арес"). свакако ваља погледати, из дана кад је "Вертиго" још избацивао добре серијале.

[Paka01]

Moram priznati da nisam čitao druge. Za ovu znam samo zbog autora, al mogao bi baciti oko i na tu Azzarellovu kad kažeš da valja. Trebao bi jednom kad mi se bude dalo prokopati kroz te Vertigove manje poznate serijale, nađe se tu odličnih stvari.

[Mhejl]

Колико сам разумио, у овом Дарк Хорс омнибусу прикупљене су епизоде Соломона Кејна које су излазиле као пратеће, додатне епизоде главном серијалу Дивљег мача, Црвене Соње, итд., на неких 400 страна пратимо Кејнове авантуре, пуританског пустолова из са почетка 17.вијека, који се бори против сила зла и јереси на рубовима тадашње цивилизације (Црна шума у Њемачкој, обала слоноваче у Африци, Источна Европа, обавијена велом предања о упирима и немртвима...). Уистину, ради се о једном сасвим забавном и непретенциозном штиву - које, међутим, ипак нема квалитете које издвајају, рецимо, Конана и чији ограничени капацитети постају још јаснији када се адаптације упореде са изворним материјалом, тј. Хауардовим причама.

Соломон Кејн одступа од већине Хауардових хероја, у смислу идеологије и мотивације, те генералне атмосфере прича: у Кејновим причама, хорор је далеко заступљенији и експлицитнији, те су смјештене у конкретнију временску епоху, ближу нама, а не далека доба прије почетка писане историје у класичном смислу, као што је хиборијанска и Кулова епоха. Док краља Кула и Конана покреће сирова жеђ за самим животом, да се исти проживи и искуси у свим његовим обличјима, те су релативно лишени икакве систематске идеологије или виших циљева изузев ове жеђи за чулним, за узбуђењима и непознатим хоризонтима... дотле је Кејн релативно суморан лик, чврсто васпитан у догми хришћанско-пуританске идеологије, те који сва своја искуства, од којих нека јасно превазилазе оквире његовог поимања, тумачи у смислу борбе против сила зла и Непријатеља, непрекидног људског настојања да се приближи Богу кроз борбу са злом које влада у њему и око њега. Његова компулсивна потреба за правдом, за уништењем зла и одбраном слабијих га константно нагони на нове подвиге, из којих не добија ништа сем задовољења због испуњења правде. Додатна сила која га покреће јесте жеђ за непознатим, дубока опијеност чулношћу Африке и њеним пространствима која га вуче попут зова бубњева у дивљини, у непрекидно откривање нових тајни, заборављених градова и чудовишних створења, атавизама древних времена када је човјек постао упоредо са људима-звјерима. Кејн је... занимљив и противуријечан лик, вишеструко подијељен, покретан страстима које не разумије, и чији баланс одржава једна нама данас тешко прихватљива идеологија. Управо је у Кејновим причама Хауард постигао изврстан минимализам заплета упоредо са богатим и хипнотишућим стилом писања који без иоле потешкоћа ствара адекватне читалачке асоцијације. Свијет Соломона Кејна је богат, мрачан, препун неоткривеног и несазнатог, неправде и бола недужних.

Е, проблем ове збирке јесу ужасне варијације у квалитету, које иду од релативно солидне обраде Хауардових прича до апсолутног треша, али то се да очекивати од сваке компилације. Далеко већи проблем по мени јесте релативна неамбициозност - ниједна од прича не успијева да суштински надогради Хауардов изворни материјал, иако за то има више него повољних прилика - и апсолутно одсуство сценаристичког квалитета у свим епизодама које се не базирају на написаним причама. Даље, одсуство одличних цртача - само гомила пројечних - значи да стрип није на адекватан начин предочио више него богат свијет Соломона Кејна, који врви од изразито визуелних мотива (чудовишта, сијенке, беспућа и дивљине, древни препотопски градови пропале величанствености, афричка савана и џунгла...) који би се дали одлично "превести" у форму стрипа. На крају, можда и најозбиљнији гријех свих ових кратких причица јесте тек површно имитирање Хауардове сјајне нарације, која користи помпезни пуританско-библијски језик, али га истовремено чини и живим, изражајним, описујући кроз њега неисказиве ствари и упоредни свијет чудеса и ужаса... који је овдје сведен на пуке стриповске екскламације.

Као далеко бољу адаптацију препоручујем филм "Соломон Кејн" (мислим из 2010.), који на сасвим солидан начин дочарава јунака, иако је - нажалост! - испуштен најупечатљивији сегмент његових авантура у Африци.

[Paka01]

ćirilica