Koji strip trenutno čitate ?

[Mhejl]

ovaj Azarelo me sve više nervira kako čitam njegove stripove a crtež proslavljenog Korbena je ovdje , blago rečeno, ogavan

Azarela ne znam gdje da smjestim; izuzetan je u evociranju atmosfere, sveukupne emocionalnosti koja prožima strip, ali ima grdnih problema kada god treba da napiše neku dužu priču i održi konstantan kvalitet. 100 bullets počinje odlično, prva dva trejda su sjajna i zainteresuju te, a onda se naprosto razbije u paramparčad; njegovog El Diabla, koji je sramotno loše i nelogično napisan, smo već sjecirali u onom klubu čitanja. Njegov i Risov Betmen je natopljen gustom i odličnom atmosferom i jednim noar osjećajem - ali je takođe vrlo tanak i konfuzan na scenarističkom polju. Čini mi se da mu bolje leži format kratke priče; njegova epizoda u Weird War Tales antolologiji je ubjedljivo najbolja od prikupljenih, a i Flashpoint Betmen od tri broja je vrlo solidan.

Ipak, mnogo mi se dopada Risov crtež tako da sam većinu njihovih saradnji pročitao. Druga stvar je Korben koji nije napravio dobar strip još od Ragemoora, apsolutno se vidi opadanje i nedostatak truda.

[Anto]

Moon&Ba:Daytripper (Fibra)

Isčekujući Izletnika,uzeh da pročitam Dejtripera:
slajs of lajf na brazilski način - kroz 10 poglavlja pratimo život Brasa de Olive Domingosa u raznim životnim dobima,u jako bitnim trenucima njegovog života,pri čemu se svaki završava njegovom smrću.Vremena su ispremeštana,a sva zajedno čine jednu slagalicu života.Slojevit strip koji je se definitivno može (i treba) čitati dosta puta (taman za mene ).
Crtež je predivan - Darkvudovo (oriđiđi američko izdanje) mu ništa nije oduzelo,a Fibrino uvećano je samo dodalo.

E sad,da li što je strip je žestoko nahvaljen (najbolji strip u zadnjih nekoliko godina,remek delo...),pa sam imao ogromna očekivanja,ili što sam malo operisan od romantike,koja je (barem mi se tako čini) jedan od preduslova za kompletno uživanje,ali nešto mi je zafalilo da me Dejstriper skroz "kvrcne".

Za sada 4.5/5,a videćemo za desetak dana da li će me Izletnik "kvrcnuti".

[Anto]

Cosey:Jonathan,integral 4 (Fibra)

Prve dve knjige Džonatana sam iz nekog razloga (čini mi se cene) preskočio,treća me nije razduševila,ali odlučih da i četvrtu nabavim.
Prve dve priče Stric Howard se vratio i Greyshore island su povezane krimi priče koje se odigravaju u SAD,gde Džon dolazi na poziv Kejtine majke i biva uvučen u otmicu svoje velike ljubavi - ima ovde svega - akcije,avanture,romantike,trilera...Ovakav Džonatan mi baš prija 4.5/5

Jedanaest godina kasnije,Kozi je uradio 12.album,Onaj koji rijeke vodi moru - ajao majko mila,šta je ovde švajcarac hteo da kaže - radnja mi je bzvz toliko da mi se ni crtež nije dopao.Džonatan se vratio na Tibet, traži neku Jamcungu koju jure komunisti,pomaže mu neki Geša Dorje...ma smor teški 1.5/5

[Anto]

Macan&Biuković:Grandel tales - Ponos vragova (Fibra)

Devedesetih su mladi hrvatski autorski tandem objavili za Dark Horse mini serijal Grendel tales koji je odlično primljen i pobrao lepe kritike.Fibra je prošle godine objavila ovo,na neki način,kapitalno delo njihovog stripa u kolornoj varijanti (nekoliko godina ranije i u c/b verziji).
Balkan,budućnost - ljudi su podeljeni na kaste,a ratnička kasta Grendeli,na brojne,međusobno suprostavljene i večito zavađene klanove. Na mahove se sklapaju savezništva,da bi se potom razbila,rat je neprekidno prisutan.
Ultimativni vođa ratničkog klana,Grendel Kan,koji je  davno otišao,se vraća,a sa njim dolaze i promene koje će itekako uticati na živote junaka ove neobične priče,Gorana,Maricu, Bornu...
Strip iz koga se mogu izvući mnoge analogije sa dešavanjima na ovim prostorima u proteklim vremenima.

4.5/5

[Aleks]

Mek Koj: Knjiga 1 (DW)

Scenario: Gurmelan
Crtež: Palasios



- Pojednostavljeno gledište da je strip serijal Mek Koj odličnog crteža i prosečnih scenarija, nije daleko od istine, ali je sveukupno vrednovanje, odnosno utisak, nešto drugo.

- Činjenica je da je Mek Koj ono što bi smo nazvali BD formom stripa, ali pripada onom delu stripova rađenih za francusko-belgijske izdavače koji imaju manji broj kvadrata po strani od uobičajenog (slično Torgalu, Džeremaji itd.), što, uz relativno malo teksta, čini da se pojedinačno epizoda čita kraće vreme nego prosečno (pod uslovom da se ne zadržavate previše u vizuelnom uživanju na crtežima), ali bar se to donekle nadoknađuje dužinom albuma sa nekih 10-ak strana više od BD standarda.

- Čitaoci prvog integrala primetili su da strip polako napreduje od prve do treće epizode ovde obuhvaćenih, ali "pažljivi" forumski recezenti ne pominju da je prva, uvodna epizoda, zapravo kompilacija kraćih priča slepljenih u jedan album, bez odvajanja (pod)naslovima, a kritike vezane za "bonelijevsku naivnost" ispuštaju činjenicu da je prva epizoda, ako ne komedija, a ono sigurno žanrovska kombinacija vesterna i komedije, i da je tako treba posmatrati. Elemente komike, u malo manjoj meri, Gurmelan i Palasios zadržavaju i dalje, ponajviše kroz prenaglašene reakcije likova - izraze i gestikulaciju, u pojedinim scenama.

- Ako standardna vestern priča ne odskače od proseka, ona takođe, posebno u drugom i trećem albumu nema uočljivih slabih tačaka i padova i sasvim veže čitaoca, a posebno načinom na koji je ispripovedana - Palasiosovim crtežom, koji je (iako se i njemu nađu nesavršenosti) jednostavno briljantan. Njegov jedinstven stil (dobro, možda mu je jedino Serpieri bio duhovni blizanac), kao stvoren za ovaj žanr, pruža mnoštvo scena za uživanje i uživljavanje, kreiranje atmosfere, divljenje i listanje, i ostaje u svesti i kao poziv za vraćanje serijalu, što je i primereno delima koja spadaju u klasike stripa. Ko je video Mek Koja odštampanog crno-belo, zna da njegov crtež, sa svim tim linijama i crticama, funkcioniše besprekorno u izvornom obliku i može delovati da je kolor suvišan, ali srećom je autor pronašao takav način kolorisanja, koji sa jarkim bojama i prenaglašenim tonovima, savršeno leži na ovakav crtež, tako da je utisak sa bojom (iako deluje teško moguće) podignut na još viši nivo i poseduje dodatni emocionalni efekat.

- Mek Koj ne sadrži odlične dijaloge (nisu banalni, jesu funkcionalni) ili psihološku nijansiranost (mada srećemo popriličnu galeriju živopisnih likova), ali jeste avanturistički eskapizam kome se prepušta, a onda se tu mogu pronaći i teme vezane uz ljudsku prirodu i istoriju, koje dobar vestern, kroz zabavu, može najbolje da prezentuje.

- DW izdanje je, po meni, dosta dobro odrađeno, mada primedba o (ne)započinjanju epizoda na odgovarajućoj desnoj strani stoji. Nisam odavno čitao Mek Koja, pre ovoga, pa ne znam precizno kako se razvija dalje u sledećem integralu i narednim epizodima, ali i da ostane na ovom nivou zaslužuje preporuku.

epizoda 1: ***
epizoda 2: ***1/2
epizoda 3: ***(*)

PS. Ocene važe u kontekstu forme strip-albuma i poredive su sa stripovima iz iste kategorije.

[Anto]

Berck&Cauvin:Sammy,knjiga 4 (Strip-Agent)

Četvrta knjiga sadrži 9.,10. i 12. album serijala,i za sada mi je ovaj integral najbolji.Osim toga,i sam kvalitet izdanja je na zavidnom nivou,cena korektna,a prevod Vlatka Ćesića odličan,i jedan od najboljih u hrvatskim humorističkim bd stripovima.

Prva priča,Pustinjski piromani vodi naše junake u pustinju među arapske naftne magnate koji bi da napakoste jedan drugom;druga,Besana noć za gorile,vodi Samija i Džeka u potragu za naprasno umrlim robijašima,a zadnja,Eliksir mladosti pripoveda o jednom bogatom matorom džangrizavku koji unajmljuje gorile u potrazi za besmrtnošću,pri čemu ih beskrajno izluđuje.

Verovatno sam slab na ovakve stvari,ali ove tri epizode su me prilično relaksirale i zaista sam uživao u njima - glede kvaliteta istih,prve dve su mi tu negde (Piromani malo bolji od vampira) ,a Eliksir nešto (za pola ocene) bolja.

'nači, 4/5,4/5 i 4.5/5

[wele]

(Fibra)

1.5/5

[Anto]

 [laugh2]

[Ljuba XO]

Biće skoro propast sveta

[Mhejl]

Kako ste naivni - to je stara obavještajna tehnika - malo sa vremena na vrijeme "pecneš" i "svoje" da bi izgledao autentičnije i da bi nasjeli naivni posmatrači, a u međuvremenu širiš tisućljetnji domen kvalitetnih stripova  

grendel izgleda zanimljivo vrlo, će se čita.

[Paka01]

WONDER WOMAN - Kompletan run Briana Azzarella



Priča: Brian Azzarello - 8/10
Crtež: Cliff Chiang, Goran Sudžuka, Tony Atkins - 8/10
OCJENA: 80%


Osjetilo se od početka da su promjene koje je Azzarello unio u serijal previše "radikalne" da bi se zadržale. Naravno, nije ni prvi ni posljednji autor koji je iz korijena promijenio origin priču nekog lika, no pretpostavljam da su glavešine u DC-u nešto osjetljiviji kad se radi o "velikoj trojci" junaka. Dalo se naslutiti da će nakon što Azzarello završi priču ona vrlo brzo biti izbačena iz kontinuiteta, kao što se na kraju i dogodilo.

Šteta, jer Azzarello je napravio odličan posao.

Ovo mi je drugo čitanje i moram priznati da se serijal stvarno vrlo dobro drži s vremenskim odmakom. Vjerojatno znate, al Azz je unio promjene koje iz korijena mijenjaju Dianinu prošlost i drmaju status quo u kojem je ovaj lik zaglavio već dugi niz godina. Tako Diana više nije napravljena od gline, već je prava kći Hippolyte i Zeusa. Nadalje, kompletan njegov run je u potpunosti odvojen od ostatka DC univerzuma i jedina kakva takva veza je pojavljivanje Oriona od Novih Bogova. Svi ostali likovi su ili novi ili reimaginacije grčkih bogova u novom ruhu.
Azzarello hrabro mijenja koncept i izgled likova u apstraktnije verzije njih samih, nešto što je po meni strašno zanimljiva izvedba i odmak od standardnog prikazivanja antičkih bogova, no čini mi se da ova promjena nije legla mainstream čitateljstvu. Uglavnom, Azzarello gradi priču isključivo koristeći spomenute likove i to odlično funkcionira. Njegov WW run je zatvorena cjelina sa jasno definiranim početkom i krajem koja funkcionira neovisno o kontinuitetu u kojem se događa i vremenu u kojem se čita. Cijeli run je jedna velika priča i jedna od boljih stvari je odlična karakterizacija likova koji rastu i mijenjaju se kako priča odmiče. Psihe likova su (ironično jer se većinom radi o bogovima) realne i uvjerljive. Sama priča o nestanku Zeusa i borbi za napušteni tron Olimpa je zanimljiva i drži pažnju kroz svih 30 i nešto brojeva.

Od negativnih strana bi spomenuo da Azzarello na momente djeluje kao da nije baš dobro objasnio motivacije određenih likova, tako da sam ponekad imao dojam da se neke stvari događaju čisto kako bi radnja išla naprijed. Na drugo čitanje se ipak nazire logičnost u nekim od tih akcija, no mislim da je tome trebalo posvetiti malo više pažnje. Također, kraj je previše naprasit i čini mi se da bi mu dobro došla još makar jedna sveska za kraj kako bi finale priče bilo dovedeno kraju kako treba. Nemojte krivo shvatiti, priča je itekako gotova i zaokružena, no čini mi se da je malo naglo završila, kao da se još nešto moglo reći. Ne znam jel to odluka autora ili uredništva, al šta je tu je.

Crtači... Glavni crtač je odlični Cliff Chiang čiji naizgled jednostavniji stil odlično nosi priču. Kolor je stvarno lijep i crtež pridonosi sveukupnom dojmu. Nije napadan, ne ubija u oči s milijardu detalja, a opet je dovoljno lijep da vam uhvati pogled na pojedinačnim tablama. Chiang ne upada u zamku prikazivanja ženskih likova kao pretjerano sisatih, niti su mu muški likovi ekstremno nabildani, već je sve u granicama normale, a da opet izgleda odlično. Od zamjenskih crtača smo imali Tonyja Atkinsa rano u početku serijala na nekoliko brojeva i on mi se nikako nije svidio, dok negdje na polovici pa skoro sve do kraja s vremena na vrijeme upada Goran Sudžuka koji je odlično odradio posao. Stil mu je sličan Chiangovom i iako se na početku vidjela neka ajmo reći nesigurnost, kako su brojevi odmicali to je Sudžuka postajao sve bolji.

I eto, to bi bilo otprilike to. Unatoč nekoliko nedostataka, mislim da je Azzarello napravio odličan posao s najvećim ženskim likom u superherojskom stripu. Šteta što promjene koje je unio nisu potrajale i nakon njega, no svejedno sam mišljenja da je ovo run itekako vrijedan čitanja i posjedovanja na polici.

[chile]

Berck&Cauvin:Sammy,knjiga 4 (Strip-Agent)

Četvrta knjiga sadrži 9.,10. i 12. album serijala,i za sada mi je ovaj integral najbolji.Osim toga,i sam kvalitet izdanja je na zavidnom nivou,cena korektna,a prevod Vlatka Ćesića odličan,i jedan od najboljih u hrvatskim humorističkim bd stripovima.

Prva priča,Pustinjski piromani vodi naše junake u pustinju među arapske naftne magnate koji bi da napakoste jedan drugom;druga,Besana noć za gorile,vodi Samija i Džeka u potragu za naprasno umrlim robijašima,a zadnja,Eliksir mladosti pripoveda o jednom bogatom matorom džangrizavku koji unajmljuje gorile u potrazi za besmrtnošću,pri čemu ih beskrajno izluđuje.

Verovatno sam slab na ovakve stvari,ali ove tri epizode su me prilično relaksirale i zaista sam uživao u njima - glede kvaliteta istih,prve dve su mi tu negde (Piromani malo bolji od vampira) ,a Eliksir nešto (za pola ocene) bolja.

'nači, 4/5,4/5 i 4.5/5

Posle toga idu neke od najboljih - Gorile u Holivudu, Gorile postizu pogodak, Mama Atavej....

Sami je fenomenalan humoristicki serijal i velika je steta sto nije popularniji kod nas.
Ko zeli da cita izlazio je u Strip Artu nekih 15ak albuma i mogu da se nadju za vrlo male pare

[Paka01]

JLA - Tower of Babel



Priča: Mark Waid - 6/10
Crtež: Howard Porter - 6/10
OCJENA: 60%


Dugo sam ovaj strip držao na repertoaru i nikako mi se ne bi dalo pročitati, al vidim sad da i ne bi puno propustio da sam u potpunosti preskočio.

U načelu, ideja je dobra - Batman je godinama skupljao informacije o svojim kolegama iz JLA i bilježio njihove slabosti kako bi ih mogao iskoristiti u slučaju da ti isti kolege predstave ikakvu opasnost u budućnosti. Ra's Al Ghul dolazi do tih informacija i iskorištava ih za svoje planove, a kad ostatak JLA otkrije što je Batman radio, nisu baš oduševljeni.

Da, ideja zvuči stvarno dobro, no problem je izvedba... Waid piše totalno generične dijaloge, skoro pa do te mjere da na polovici stranica i nije potrebno čitati oblačiće, bez njih radnja sasvim normalno ide naprijed. Karakterizacija likova skoro pa i ne postoji, osim Plastic Mana nitko nema nikakve karakterne crte. Nažalost, načini na koje je Ra's imobilizirao članove JLA su odviše banalni da bi bili zanimljivi. U gotovo svim situacijama bi mi došlo da odmahnem rukom i kažem "ma daj..." jer sve skupa je to rješeno neuvjerljivo, kao da je iskoristio prvu stvar šta mu je pala na pamet. Ra's mi je ovdje skroz promašen i ne ostavlja dojam (ajmo reći) genija iz starijih priča, već ovdje više djeluje kao nekakav "mad scientist" megaloman, a to mi se ne slaže s njegovim uobičajenim karakterom.

Imam osjećaj da ova priča pokušava postaviti neka provokativna pitanja, no nažalost nedovoljno je razrađena da bi se ta pitanja doživjela ozbiljno. Tower of Babel bi uzeo kao neku jednostavnu i siromašnu verziju ideje koju će Brad Meltzer četiri godine kasnije vrhunski razraditi u Identity Crisis. Još jedan minus je to što ovdje nemamo nikakav zadovoljavajući zaključak, već je sve to brzinski i šablonski privedeno kraju.

Ne znam, meni je ovo većinom za zaborav... Crtež meni nikad baš dragoga Howarda Portera također ne pridonosi, likovi su mu na momente stvarno ajme majko. Waid je dobar pisac, al teško da bi ovo proglasio jednim od njegovih najboljih radova ko šta se obično prikazuje.

[Paka01]

SCENE OF THE CRIME



Priča: Ed Brubaker - 8/10
Crtež: Michael Lark (plus Sean Phillips na tušu) - 7/10
OCJENA: 75%


Obožavam krimiće i djela inspirirana noir filmovima i strašno volim Brubakerove stripove smještene u taj svijet, tako da me uopće ne čudi što mi je Scene of the Crime dobro legao.

Za one koji ne znaju, ova četvorodijelna Vertigova mini-serija je izašla 1999. i predstavlja prvu Brubakerovu kolaboraciju s Michaelom Larkom i Seanom Phillipsom, dvojicom autora s kojima će kasnije često surađivati. Znate i sami da su djela ovoga žanra dosta osjetljiva što se tiče otkrivanja radnje, tako da neću puno govoriti o čemu se radi kako ne bi nekome spoilao, no imamo tu sve elemente koji će kasnije krasiti neke poznatije Brubakerove radove. Priča se sastoji otprilike od toga da privatni detektiv biva unajmljen kako bi pronašao mladu djevojku koja je nestala. No, uskoro shvaćamo da su u tu priču upletene i sestra od djevojke, jedan stariji policajac, a nekakve veze s time ima i lokalna hipi zajednica. Naravno, ne treba ni spominjati da tu ima svakakvih twistova u priči, pucnjave i puno monologa, otkrivaju se svakakve mračne tajne iz prošlosti... Sve što po meni krasi dobru krimi priču.

Iako se postavlja puno pitanja, Brubaker smisleno odgovara na sva, ne ostavljajući otvorene krajeve i dovodi nas do zadovoljavajućeg kraja. Michael Lark ovdje još nije na razini svojih najboljih radova (kao npr. u Gotham Central), no idalje je to skroz lijep crtež koji nadopunjuje Phillipsovo tuširanje.

Šta reći, svi vi kojima se sviđa Kriminal, ovo je obavezna stanica. Nećete se razočarati.

[Imrahil]

Dobar je Scene of the Crime, dođe i kao fina prilika ko hoće da se upozna sa Brubejkerom. Mogao bih da obnovim gradivo, nakupilo se par godina od čitanja.