Koji strip trenutno čitate ?

[xander]

muški i ženski stripovi NE POSTOJE, jer se stripovi ne čitaju polnim organima već očima, što procesurira potom mozak, koji je pak kod svih isti, uprkos onome što frustrirane feministkinje i njihovi politički korektni prilepci pokušavaju da poture kao kanon.

Mislim da upravo radikalne feministkinje poturaju tu priču, naravno jednostrano. Potpuna biohemijska jednakost polova, uz razlike koje potiču isključivo iz socijalnih normi društva. Ali razlike između muških i ženskih mozgova generalno postoje, tu je nauka jasna. Kao što postoje i široko prihvaćene uloge polova u društvu.

Ja se u principu slažem sa jockom, većina stripova (knjiga, filmova) se ne može oštro svrstati na jednu stranu. Ali je ciljna publika ponekad jasna. Ne mislim da je puno dečaka u SAD 50-ih i 60-ih čitalo Teenage Love Confessions i slične naslove. Kao što ni devojčice nisu verovatno u velikom broju čitale Tales from the Crypt. U Japanu imaš najbolji savremeni primer toga, demografsko profilisanje naslova. Shounen i seinen za muškarce, shoujo i josei za žene. Dodatno 99% hent*i-a (izgleda da je ova reč tabu, ne da mi da postujem  ) i yaoi-a čita jedan od polova.

Sve to ne znači da nema nekog međusobnog ,,prelivanja", ali je verovatno procentualno zanemarljivo.

[Mhejl]

Seinen je (barem zadnjih deceniju-dvije) umbrella term za sve stripove namijenjene zrelijoj publici.

Dalje, citao sam i shonen i shojo stripove i obje vrste posle nekog vremena postanu naporne sa prenaglasavanjem polnih stereotipa... kao trece, upravo je japan mozda i najseksistickije moderno i razvijeno drustvo, njihov ideal zenstvenosti veze sa mozgom nema i robotizuje zenu, nije ni cudo sto su onda podijeljeni na boys comics i girls comics.

Neke fiziolosko-evolucione razlike postoje u smislu da su zene fokusirane na medjuljudske odnose, a muskarci nesto vise na fizicku akciju, kretnju, itd; ali ih ne treba prenaglasavat

[Karven]

Upravo ne treba podleći generalizacijama, u tome je poenta. Ljdi citaju/gledaju/slusaju sta im se svidja, i to malo ili nimalo ima veze s polom, inace mojoj zeni omiljeni film ne bi bio predator.
Al tema nisu polni stereotipi u stripu, vec Tehnika međice ili Kako abortirati strip kao umetnost

[Aleks]

a koje su ti to obaveze u propaloj firmi?
sređivanje novog izdanja Alexpressa i ispijanje kafa sa koleginicama?

Nisi u toku, u uzletu smo, snabdevamo ceo svet oružjem, jači od Slobode. Kafe ( i čaj) sa koleginicama se podrazumevaju.

[xander]

Upravo ne treba podleći generalizacijama, u tome je poenta. Ljdi citaju/gledaju/slusaju sta im se svidja, i to malo ili nimalo ima veze s polom, inace mojoj zeni omiljeni film ne bi bio predator.

Prenaglašavanje, stereotipi, generalizacija. Ali ništa od toga ne negira postojanje takvih stripova.

A tvoja žena je anegdotalni dokaz. Ocene i apsolutne brojke govore nešto drugo.



https://www.imdb.com/title/tt0093773/ratings?ref_=tt_ov_rt

[Anto]

Nisi u toku, u uzletu smo, snabdevamo ceo svet oružjem, jači od Slobode. Kafe ( i čaj) sa koleginicama se podrazumevaju.

opa,to je lepa vest!Uvek je lepo čuti kad se neko preduzeće digne iz pepela,pogotovu ako je od vitalnog značaja za mesto/region.
Za kafu i čaj svaka čast!

@mhejl
nisam branio Tehniku međice (koja mi je u top 3 najnezanimljivija stripa od Fibre),već jockov seksualni život.

[wele]

Ono se odnosilo generalno na muškarce koji trube o feminizmu, molim vas da detalji iz Jockove sobe ostanu tamo gdje treba (eventualno Bornu na mejl, Starudija stajl)

[jocko]

opa,to je lepa vest!Uvek je lepo čuti kad se neko preduzeće digne iz pepela,pogotovu ako je od vitalnog značaja za mesto/region.
Za kafu i čaj svaka čast!

@mhejl
nisam branio Tehniku međice (koja mi je u top 3 najnezanimljivija stripa od Fibre),već jockov seksualni život.

+1  



Realno kakve veze ima nečiji seksualni život u ril lajfu sa stripom? Uostalom i ne znaš o čemu je dok ne pročitaš. Mene su uvek u stripu/filmu/knjizi privlačile te čudne, tabu teme, ne nužno seksualne, mogu da se tiču i psihičkih poremećaja kao npr Blast.

...

Citat: Karven za danas u 09:14:37 am

Nego, prvo da nešto razjasnimo: muški i ženski stripovi NE POSTOJE


Žao mi što zbog obaveza na poslu ne mogu pre popodneva da reagujem na Jockove nebuloze, ali ti me preteče.

Osvrnuo sam se na muške i ženske stripove jer sam osvrt na strip pisao za stripovi.com pa kopi-pejstvovao ovde, a tamo se govorilo o tome.

Ja sam prvi koji ne veruje u polne razlike među automobilima i vozio bih roze ''gej'' autić samo ako se malo kvari i malo troši, ali drugi ne misle tako. U ovim krajevima (a verovatno i u ostalim podjednako nerazvijenim državama) ljudi percipiraju automobile kao 100% muške i ženske. Kad god neki lik prodaje Puntića ili sličan manji gradski autić, uvek naglasi, ''ma na ženu mi se vodi'' ili ''to mi je samo privremeno, dok mi je bmw x731343 na popravci/pranju...''.

Ja uvek kažem baš ovo što Karven tvrdi - auto pod točkovima nema kurac ili pičku da bi bio mužjak ili ženka, ali nemaju ljudi te stereotipe bez razloga: manji gradski automobili prvobitno su bili namenjeni ljudima u gradu i ženama (jer je poznato da imaju problema sa orijentacijom i parkiranjem - opet generalizacija ALI potkrepljena statistikom, kao što je i Xander dao fin primer).
Takođe je došlo do feminizacije automobila, krajem 90-ih i početkom 00-ih. Danaas je nemoguće naći automobil koji izgleda ''kockasto'' kao što deca u vrtiću crtaju kola; sva su kola manje ili više zaobljena, hečbek nazad, napred spušten tako da se hauba neretko i ne vidi, nestao je trend dugih hauba kao kod stare Mečke gde vidiš nišan tj znak.

Sve je to uslovljeno ne samo globalizacijom i nedostatkom prostora u gradovima, nego i time da je auto industrija sve više pažje poklanjala ženama kao ciljnoj grupi.

Predrasude o 'muškim' ili 'ženskim' kolima/stripovima/filmovima nisu bez razloga. Samo sam hteo reći da većina stvari ne može tako jasno da se svrsta u jednu od te dve kategorije. Neko bi rekao, pa  i Pradove Tangente su ženski strip - većina likova iz Tangenti su isfrustrirani muškarci i žene u tom stripu su manje napljuvane i stavljene na stub srama od muškaraca. Da li to znači da su Pradove Tangente govno kao i Tehnika međice??
.
Kad Anto kaže da je neki ljubavni strip muški, to znači da je u manjoj ili većoj s muškim pogledom na svet (ili je iz muškog ugla), dakle da nije reč o feminističkom proseravanju. I obrnuto.

Eto neko može da navede primere u umetnosti gde je muškarac napravio odično delo iz ženskog ugla ili žena iz muškog, bilo da je čovek pisao iz ugla žene, ili da je odlično razradio i ušao u žensku dušu nekim svojim ženskim likom. Sve je moguće.

[wele]

Kad god neki lik prodaje Puntića ili sličan manji gradski autić, uvek naglasi, ''ma na ženu mi se vodi'' ili ''to mi je samo privremeno, dok mi je bmw x731343 na popravci/pranju...''.

Sad ti tek generalizuješ, da oprostiš, kao neka sredovječna feministkinja sa dva prezimena i mačkom

[jocko]

Sad ti tek generalizuješ, da oprostiš, kao neka sredovječna feministkinja sa dva prezimena i mačkom

Koliko si automobila išao da pogledaš u životu?

Ne znam kako je u tvojoj evropskoj Crnoj Gori ali u mom primitivnom Beogradu (i Srbiji) ''auto nije auto ako je kraći od 4 metra''. Ako je kraći, onda je za ženu/ćerku dode do grada, na pijac...

Šta ako ti kažem da sam jedno vreme vozio crveni mercedes a170 i susreo se sa raznoraznim komentarima i diskretnim predrasudama. 

Generalizacija se UVEK bazira na statistici.

Evo još jedan primer:
Svi vole retrivere i haskije ali niko ne voli pudlice i čivave. - generalizacija bazirana na statistici
ili
svi crnci imaju veliki kurac - generalizacija bazirana na statistici

Ali to više nije tema.

[jocko]

A sad malo i o stripu. Na stranu što je ovo ripof u svakom pogledu, a najočitiji primer je 40 dana i 40 noci, malo je reći da ovo sranjce vređa inteligenciju svakom stranicom. On jurca za ribom i pristaje na sve ovo jer je jadan. Drugi razlog ne postoji. Ona ga drnda jer je bičerka, i poprilično jadna. A ova treća je samo jadna. I jadnima se dopadaju, valjda, a ostali samo mogu da nezadovoljno frknu. A u duhu jadnosti, i strip je jadnog kraja, jer za bolje nije.
Te famozne instalacije, osim sto su neoriginalne , treba da naglase njegovu frustraciju i rastrzanost. Frustraciju  jer apstinira i jer ga ova bičerka zajebava. No shit! Potrebne su nam te sekvence da znamo da je frustriran jer ne drka? Neko bi pribegao suptilnijem metodu, ali ne i ovi autori. Oni su morali da dokažu svoj pretenciozni artsy bullshit. I da popune stranice, jer ostatak price staje na omanji flajer.

U više navrata je dovoljno naglašena (suptilnija) kritika modernog društva, da mi se ne čini da su i autori jadnici kao i likovi, ne, imao sam osećaj da su namerno učinili svoje likove jadnima i frustriranima, jer je to eto kritika društva i modernih 'veza'. Nijedan lik nije napisan tako da se svidi čitaocu, da bude likeable, i to je sigurno tako s razlogom. Likovi su prenaglašeni u svojoj bednoći i seksualnoj 'patnji'. Zato možda čak i crtež odgovara uz priču bar u tom aspektu što ne prikazuje prave, istinske emocije, pa zato čitalac ima osećaj da su mu likovi strani, odbojni, hladni...

[Anto]

u mojoj kući žena vozi Zafiru,a ja biciklu.
sve sam vam rekao.

[wele]

Koliko si automobila išao da pogledaš u životu?

Ne znam kako je u tvojoj evropskoj Crnoj Gori ali u mom primitivnom Beogradu (i Srbiji) ''auto nije auto ako je kraći od 4 metra''. Ako je kraći, onda je za ženu/ćerku dode do grada, na pijac...

Sad već trabunjaš u prazno, ovo ne da nije tačno nego pričaš kao da nemaš kontakta sa spoljnim svijetom

Evo još jedan primer:
Svi vole retrivere i haskije ali niko ne voli pudlice i čivave. - generalizacija bazirana na statistici

kod psa mi rasa nije bitna uopšte dokle god liči na psa a ne na pacova

uostalom, čivave obično šetaju upravo te tvoje feministkinje

svi crnci imaju veliki kurac

za ovu sliku je kriva porno industrija, kakvo je realno stanje stvari stvarno ne bih znao, pitaj tintona ili nekog drugog ko naginje toj strani

u mojoj kući žena vozi Zafiru,a ja biciklu.
sve sam vam rekao.

Hahah eto vidiš

[wele]

Anto, ovaj tvoj Shaner dao međici 6/10? To isti onaj lik što je Skalpiranima dao 5/10, Lokotu 3/10?  [hail2] [lol2] [lol2]

[Aleks]

Tehnika međice (Ruppert, Mulot)

Ne bih rekao da uvek postoji jasna granica između muških i ženskih stripova. Verujem da se baš muški stripovi baziraju na mačizmu, a ženski na feminizmu (uz stereotipe koji uvek prate takva (ne)dela), a da većina stripova spada u međukategoriju, muško-ženskih. Ovaj mi je nit muški nit ženski, tačnije, muško-ženski. Pošto je iz ugla muškarca, ako bi se i svrstao u neku kategoriju, pre bi se pre reklo da je muški.
Pradove Tangente su mi pravi primer klasičnog balansiranog muško-ženskog stripa.

ima spojlera

Stripu me je privukao odličan i intrigantan početak. Kao što reče Shaner, metafore imaju važnu ulogu, ali ispostaviće se da su neke od metafora u stripu zapravo JH-ove video instalacije u galeriji.

Autorski dvojac je neverovatno kreativan i vešto koriste brojne do sada viđene i neviđene 'cake' u mediju kakav je strip. JH-ov puls duž celog kadra simbolizuje njegovu napetost... bokser koji ga nabada dvaput otelotvoruje dva 'udarca' u dušu nakon što su ga Sarine reči/postupci uvredili... JH u oblačiću priča nepovezano da bi se ispostavilo da se na Skajpu prekinula audio veza... itd

Ima toliko dobrih trikova da ih je teško pobrojati, a verujem da bi neki od njih sigurno mogli da patentiraju.
Pravi primer jedne, ajmo reći obične (moderne) priče, ispričane na neobičan način.

Metafore su negde očite (pljusak simbolizuje ejakulaciju...), negde manje, i podložne su različitim tumačenjima. Mislim da npr. rezovi/tragovi koje ostavljaju sečiva imaju određeno značenje. Takođe, odsecanje prstiju u videu (JH misli da u tome ima nešto erotsko, kao masturbiranje) i u pozorišnoj predstavi (oboje se smeju) daje neku jezivu notu JH-u i Sari.

Ovo je priča o ljubavnom trouglu (asistentkinja Džulija je izvisila), začinjena seksualnim fantazijama, fetišima, homoseksualnošću, igricama toplo-hladno, društvenim mrežama, otuđenju... A sve to upakovano u nadrealni celofan.

Upravo mi se taj dar za neobično pripovedanje (kroz nadrealno) najviše i svideo.

Zbog šturog prikazivanja emocija na licima, nije mi bilo lako analizirati JHa i Saru (tih problema nisam imao sa Džulijom).
Priča je iz ugla JHa pa je on malo zahvalniji za analizu, ali strip je (namerno, rekao bih) nedorečen u pogledu Sare. Ona se ponaša prilično lukavo i prepredeno, i njeni motivi će za mene nakon prvog čitanja ostati misterija (kao i štošta drugo). Da se ja pitam odjebao bih tu čudakinju i skrasio se sa Džulijom.

I sama završnica je s neba pa u rebra. Imam osećaj da se strip nastavio na još 20-ak strana, da bi verovatno Sara nastavila s igrarijama i JH bi se opet okrenuo Džuliji (iako bi nastavio da se prži na Saru).


Video sam radove ovih likova na netu, bez kolora, ono izgleda prilično bednjikavo, i nema tog koji može da me ubedi u suprotno pričama kako je to ''umetnički izraz'', kako ''uz malo poteza dočarava emocije'' i slične nebuloze. To su ti moderni crtači poput onog Bastiena Vivesa. Misle da su dovoljna tri poteza četkicom da nas impresioniraju.
Verujem svojim očima a one za Međicu kažu sledeće:
Svo siromaštvo poteza olovkom vrlo vešto maskira prilično dobar kolor.

E sad, nisam kompetentan za crtanje (osim što imam oči i zdrav razum pa vidim), ali kada bih napravio poređenje sa granom umetnosti ka kojoj gravitiram (i u kojoj amaterski stvaram), rekao bih da su Ruppert, Mulot, Vives i njima slični indie autori jednostavnog izraza poput onih pesnika koji pišu u prozi. Danas 90% amaterskih i poluamaterskih pisaca/pesnika smatra da je rima prevaziđena i da je već sve ''odrimovano'', te pišu pesme u prozi. Mana je u tome što 90% tih pesama zvuči bedno, ali oni su ubeđeni u suprotno.
NAJTEŽE je pisati pesme u prozi, i najpoznatiji autori se nisu usuđivali da se oprobaju u tome!

Verujem da isto važi i za crtače/ilustratore/slikare - NAJTEŽE je crtati jednostavno. Hiperrealizam se nauči godinama, ispeče se kao zanat... ali dočarati emocije uz par poteza a da to izgleda vrhunski ne može svako!
Po meni je u Tehnici međice više emocija dočarao kolor Isabelle Merlet nego svi 'poker face' izrazi lica one dvojice, oni su poput pesnika koji se trude da pišu u prozi i zvuče kul ali im ne ide.

Da ne bude da samo kudim, crtež je vrlo dobar s aspekta kadriranja.


Rezime: Vrlo neobičan strip s dosta nadrealnog, koji na jedan nesvakidašnji način govori o međuljudskim odnosima i ljubavnim problemima, u modernom (digitalnom) svetu. Autori vrlo kreativno vode priču, i strip uopšte nije dosadan za čitanje. Crtež je bednjikav ali ga kolor izvlači, pa to na prvu sasvim fino izgleda.
Vredi pročitati jer ima šta da ponudi.

"Muški i ženski stripovi" zvuči besmisleno i jeste besmisleno.

"Stripovi za žene i za muškarce", je već nešto drugo, ali i tako nešto može da postoji (i da još neka "statistika", to potvrđuje), samo ako strip tretiraš kao robu - industrijski proizvod. Onda, kao kod blesavih Japanaca (kod kojih možemo da se ugledamo na neke stvari, a na neke druge koje su im idiotske, ne) možeš da imaš stripove za visoke, niske, debele, mršave, za domaćice, za penzionere, za poljoprivrednike, za intelektualce, za homoseksualce, za bogate, za sportiste, za samce, za one u braku, za pse, za mačke...

Ako ga posmatraš kao umetnost ili kreaciju ljudskog duha, podele po polovima su nepoželjne. Svaki pravi stvaralac želi da se obraća svima, bez obzira na pol, veru i naciju i neretko možeš da čuješ da je pravim autorima uvredljivo da ih svrstavaju u fioke, u smislu obraćanja pojedinim grupacijama, posebno ne po polu podeljenih, jer svako zna da ni Mocart, ni Dostojevski, ni Kjubrik nisu pravili muška ili ženska dela.

To što je autor muško ili žensko, i što se nekad može prepoznati senzibilitet, opet ne znači da treba i sa stanovišta stvaralaca deliti umetnost na mušku i žensku, jer to najčešće ispada uvredljivo po umetnika.

Poezija i balet su možda jedine dve grane umetnosti koje ne pratim (ne zato što su "ženske"), ali rekao bih da poezija u prozi ne postoji. Postoji poezija sa rimom ili bez nje. S obzirom da "gravitiraš" poeziji, to bi trebalo da znaš, a to što je poezija bez rime već dugo (decenijama, rekao bih) uobičajena stvar, ne znači da zbog toga 90% poezije zvuči bedno. Još bednija je poezija sa rimom, koju pišu lokalni pesnici, a svaki peti čovek u Srbiji ima neku svoju zbirku poezije "sa rimom" za koju oni smatraju da je dobra poezija, jer im se rimuje.

Na kraju - "Hiperrealizam se nauči godinama, ispeče se kao zanat..." - kako da ne, svi postaše hiperrealisti. Voleli hiper-realizam ili ne, retko ko može time da ovlada, većina ne. Nije najteže crtati jednostavno - teško je crtati jednostavno, a kvalitetno. Ti si hteo, verovatno da kažeš, da crtač treba prvo da ovlada realističnim (i detaljnim) crtežom, na visokom nivou, da bi onda već izgrađen zanatski kvalitetan stil, redukovao i pojednostavio, izvlačeći srž iz njega. Ne može se do kvalitetne stilizacije doći bez prethodnog potpunog savladavanja klasičnog crtanja.