Nakerova teorema devete umetnosti

[naker777]

Dropsie Avenue

Will Eisner

Treći deo trilogije služi u isto vreme i kao prikvel i kao nastavak glavne priče
Pošto Ajsner ovde pravi jednu retrospektivu njemu omiljenog naselja, još od samog početka i Novog Amsterdama kako su žitelji bili holanđani
Pa potom hronološki prati dolazak engleza, iraca, italijana, portorikanaca, afro-amerikanaca itd pa sve do modernog doba

Autor ovde nastavlja sa spuštanjem priče na nivo običnog stanara i njegovu svagdanju borbu sa gangsterima, politikom, birokratijom, vrednošću nekretnina itd
I u isto vreme postavlja jedno filozofsko pitanje, šta zapravo više daje identitet jednom naselju, zgrade ili stanari?

Uglavnom, vizuelno naravno i dalje veoma jako delo
Ali primetan je pad u narativu usled dugačke vremenske epohe koje ovaj strip pokušava da pokrije

A Contract with God - obavezno štivo
A Life Force - veoma dobro
Dropsie Avenue - samo za istrajne

[naker777]

Django Unchained

Piše: Reginald Hudlin
Crtaju: R.M. Guera, Žeželj, Denys Cowan & co

Strip predložak ultrapopularnog filma umnogome verno adaptira radnju iz filma uz par razlika:
- Brumhilda je dobila veću minutažu u stripu kroz flešbekove gde je objašnjeno kakav je život vodila pre nego što je upoznala Đanga
- kao i kako je uopšte dospela u posedstvo Kendija
- insinuira se zašto Kendi nosi prezime po slatkišima
- fali jedna od najjačih scena iz filma kada Kendi tokom večere uzme lobanju da objasni neke stvari
- Đango je mnogo više mučen u zarobljeništvu nego što je prikazano u filmu

Šteta što kraj nije promenjen jer samo prenosi boljku filma gde je Đango naivno pušten i olako mu je omogućeno da sprovedene svoju osvetu i pobije sve što je belo

Ako se neko pita šta traži Ludi Konj na tabli u sredini levo, a pa to se crtač malo zbunio, pomislio čovek da i dalje radi na Skalpiranima
Gera sjajan crtač nema šta

E da, i šteta što u stripu nije jače prikazana najupečatljivija scena iz filma

Hvala soldžeru jer me je njegov osvrt podsetio da već odavno planiram da pređem još jednom preko ovog stripa

Uglavnom, nešto je dodato, a nešto oduzeto, fanovi filma će biti zadovoljni
Tu je nalepnica Vertiga, Đango, Tarantino, Gera, Žeželj, krv na sve strane.. deluje da ovaj strip ima potrebne atribute za dobru prođu na tržištu

[naker777]

Orbiter

Piše: Warren Ellis
Crta: Colleen Doran

Drugovi i drugarice iz strip kluba su već pisali o ovom stripu, kao i Paka i Mhejl
Naker uvek kasno na Kosovo stiže ali ipak... stigne

Voren Elis kao veliki zaljubljenik u kosmos polazi od premise da je napuštenje istraživanja svemira imalo kobne posledice po ljudsku rasu koja zapada u sveopšte stanje dekadencije
Ali iznenadan povratak davno izgubljenog spejs šatla uliva nadu grupi naučnika da je ipak moguće pronaći način da se vratimo među zvezde

Ispostavlja se da je truplo broda obavijeno nekom želatinastom materijom vanzemaljskog porekla i da je jedan član posade uspeo da preživi i kroz njegove razgovore sa psihijatrom stičemo uvid šta se zapravo desilo sa astronautima nakon što se izgubio svaki kontakt sa zemljom
Recimo da je ovo delo jedan mešoviti brak između filmova Sfere i K-Paxa

Problem sa stripom je što se završi taman kada je trebao da postane najzanimljiviji
Šteta što ovde nije bilo malo više ambicioznosti pošto je tematika imala potencijala
Ali Elis je ovo delo zamislio samo kao želju da probudi avanturistički duh u čitaoca i njegovu žeđ za istraživanjem

Takođe, glavni naučnik se često krevelji i mlatara rukama kao neka kokoška što je zaista pogubno za strip koji pokušava da se bavi ozbiljnom tematikom
A da i ne spominjem neprijatnu sličnost izgleda glavnog lika sa faking Džekom iz Fejblsa

Rezime, zanimljivo za jednom iščitati ali pomalo je čudno da je ovaj strip dobio toliku minutažu na forumu
A da li je zapravo i zaslužuje? Ne baš

[naker777]

Ocean

Piše: Warren Ellis
Crta: Chris Sprouse & co

Seća se neko vremena kada se smatralo da je Evropa kao mesec koji se večito nalazi u senci Jupitera ima mogućnost da podrži ljudski život
E pa Elis je uzeo ovo tle da posadi seme priče da se ispod okeana ovog nebeskog tela nalaze sarkofazi praotaca čovečanstva koji se (ne)svesno nalaze u stanju hibernacije...
Da li je vreme za buđenje?

Sama ideja je poprilično zanimljiva i bilo je ovde potencijala za mnogo više pogotovo kada u priču uđe AI ali ali...
Ipak je ovde reč o jednoj generičkoj priči gde će jedan madafaka niger u a la matriks stilu da slisti sve redom i privede devojku kući
Sam kraj je takva jedna hepiend limunada da ne vredi trošiti reči

Mhejl je napisao par reči o ovom delu

Uglavnom, solidna saj faj premisa ali sa lošom realizacijom i očajnim svršetkom
Za izbegavati

[naker777]

Fables

Piše: Bill Willingham
Crtaju: Mark Buckingham, Medina, Leialoha, Hamilton itd

Kada sam prvi put čitao Fejbls stekao sam utisak da je poglavlje #75 trebalo biti poslednje u ovom serijalu i da je sve što je išlo posle jednostavno nepotrebno
Ali sada nakon drugog čitanja, a trebalo mi je dobrih pet meseci, mnogo sam više uživao u dobrim stvarima koje ova saga ima da ponudi

Druga polovina ima mnogo mračniji ton, sa nekim likovima se opraštamo, dosta ima prolivene krvi, serijal se okreće zrelijoj publici, što je nešto što sam i očekivao da će se desiti kada sam počeo da čitam Fables
Ako bih morao da izdvojim omiljenu celinu neka to bude Cubs in Toyland

Par gostujućih crtača je za zaborav ali generalno govoreći crtež u Fablesima je bajkovito dobar
Previše tu ima materijala da bih sad izvlačio nešto tako da umesto oglednih tabli idu naslovnice!
Da li postoji serijal sa boljim naslovnicama pitam ja vas lepo...

Iako objektivno gledajući ovaj serijal pati od strašnih boljki:
- napuštanje detektivskog žanra zbog kojeg smo se na prvom mestu svi i zaljubili u Bajke
- onaj užasan crossover
- izbor glavnih negativaca nakon što je uklonjen znate već ko je no koment
- toliko puno započetih priča, a završenih na tako jedan zbrzan način, bez ikakve zadovoljštine
- totalno marginalizovanje pojedinih likova
- Lanselot.. kakva je to bila rupa u scenariju ili amnezija autora kako god hoćete
- Red Rose.. da li je ovde potrebno išta reći
- sve ovo gore navedeno je znano ali idejno govoreći ovo je najbolja kritika Fejblsa koju sam video

Ali neki serijali se vole i na uštrb svih mana
Iščitah 150 poglavlja x 2, a biće ponovnih čitanja i u budućnosti

Organski ne podnosim spin-offove, prikvele i ostale gluposti tako da ih nikada nisam overio
Ali ako neko da zakletvu u krvi da ima nečega vrednog čitanja i da je na približno istom nivou kao glavni serijal voljan sam probati

[naker777]

In God We Trust

Winshluss

Pa, koliko sam ubo džekpot kod kupovine na slepo Harderove Alfe toliko sam ovde dobio šipak
Vizuelno govoreći delo i dalje ima tu jačinu kao kod Pinokija i izdanje sa kožnim koricama je lep detalj

Ali priča... preterao ga je Vinšlus, baš ga je preterao
Ismevanje religije koje je svrha sama po sebi, njeh

Konan i Supermen imaju mali cameo što daje lažnu nadu da će bar humor spasiti strip ali premalo, prekasno
Razočarao Vinšlus

[naker777]

Nimona

Crta i piše: Noelle Stevenson

Crni Grujah je pisao o ovom stripu još davnijeh dana

Maliciozni vitez kao opatvoreno zlo vs. viteza na belom konju i heroja Ministarstva dobra
Ali mračna strana jednačine dobija neočekivanu pomoć od emo devojčice sa moćima metamorfoze koja ruši balans večite šahovske partije između dobra i zla

... ali da li je sve baš tako?

Kao što je spojeno nespojivo gde je izmešana epska i naučna fantastika tako je i priča izokrenuta naopačke gde ništa nije kako se na prvi pogled čini

Za crtež ne znam šta bih vam rekao... da, detinjastvo sve to izgleda ali je u službi radnje i ne mogu da zamislim drugačiju grafičku podlogu da se ispriča ova priča
Važno napomenuti da nisu izdvojene najbolje table kako bi se izbegli spojleri

Mana stripa, ako imamo dva viteza koji večito ratuju zašto ne bi napravili da se oni zapravo VOLE
Potpuno nepotrebno je ovo delo pri kraju postao jedan gay-friendly strip, bljak 

Uglavnom, i žene stripove pisati znaju, itekako da znaju
Zabavno i presmešno delo gde svaka sledeća stranica donosi neki novi obrt, kul je Nimona

[naker777]

Underwater Welder

Pisao i nacrtao: Jeff Lemire

Varilac može da radi na građevini ali svoj život zavariti ne može, nekada je lakše podneti podvodni pritisak nego pritisak očinstva
Dotaći dno pivske čaše može svako ali kad tad svi problemi isplivaju na površinu, da li će sin ponoviti iste greške kao otac svoj

Do kojih sve dubina čovek može potonuti u bekstvu od nemile realnosti
Davljenje je ovde potpuno jer varioc tone do samog cepanja tkanja prostora i vremena gde upada u svojevrsnu epizodu zone sumraka iz koje nema izlaska dok se ne nauči lekcija

Minimalistički crtež znalca Lemira vodi radnju i čitaoca za ruke do surovo realnog ogledala ljudske sete

Rezime, nema tog mora niti okeana koji može da utopi svu tugu ljudske duše
Ovo je jedna dirljiva i pre svega ljudska priča sa prelepim epilogom

Drugovi i drugarice iz udruženja anonimnih alkoholičara su već razglabali o ovom stripu pa edukujte se malo

A ako Vuk u sledeće 3god narodu ne podari Vajara i Varioca javno ga se odričem

[naker777]

Roughneck

Čitamo i gledamo: Jeffa Lemira

Severnoamerička vukojebina gde propali hokejaš grubijan pokušava iz sve snage da ne pravi greške oca ali kako vreme prolazi sve više postaje kao on
Da li roditelji kopaju jamu svojoj deci ili će ona ipak uspeti da ispišu sopstvenu sudbinu ostaje na čitaocu da otkrije

Standardno dobar crtež ovoga autora sa solidnim detaljem da koloriše stranice kada emocije postanu previše jake

Ima par mana doduše, nebuloza radnje mi je kada kćerka nakon napuštanja porodice nema šta pametnije da radi nego ni pet ni šest već počne da se klošari
Majku mu, jel ovo delo smešteno u Africi pa da nema nijedne druge opcije?
Ni Kanada nije kao što je nekada bila izgleda

E da, i Lemirov strip gde hokej opet ima primetnu minutažu?
Ma nemoguće

Uglavnom, težak i mučan strip, učmala sredina kanadske zime sa pregršt nasilja, krvi i alkohola, pomalo podseća na Skalpirane koliko je sve sivo
Čak postoji i dodirna tačka sa američkim starosedeocima jer glavni likovi vuku korene od Kri Indijanaca

Ne znam kako mu uspeva, ali još jedno Lemirovo delo vredno utrošenog vremena, iako nije na nivou Weldera i Eseksa

[naker777]

Lost Dogs

Piše & crta: Jeff Lemire

Uf Džef je baš eksperimentisao sa stilom dok je u mlađim danima tražio sebe... Mada vizuelno malo vuče na Žeželja zar ne?
Zanimljivo da je u predgovoru napisao da ga hvata transfer blama kada vidi šta je sve crtao na začetku karijere
Nema šta, početak je uvek najteže podneblje u karijeri svakog umetnika, Lemara nije izuzetak

Što se tiče radnje, ovde imamo čoveka koji je i stasom i rastom div ali sa mekim srcem i prinuđen je da boksom preboli gubitak porodice
Početak i sam kraj su poprilično ubitačni i crni do zla boga, ali je sredina previše razvučena i iskreno krajnje dosadna

Uglavnom, nema ovo delo baš neku veliku vrednost, iako sam kraj ostavlja jak utisak koliko je depresivan
Više dođe kao nešto za iščitati ako ste fan lika i dela Lemira jer može da se stekne uvid kako se razvijao kao autor

[naker777]

The Nobody

Jedan čovek ceo bend: Jeff Lemire

Šta ako nevidljivi čovek ne želi da proganja ljude izigravajući poltergajsta ili da kao voajer posmatra dame sa bujnim poprsjem dok se tuširaju
Šta ako je jedino što on hoće to da ga svi ostave na miru da se bori sa sopstvenim demonima, šta ako samo hoće da bude... niko

Lemirova verzija čuvene Velsove novele gde grižom savesti mučeni naučnik traži utočište u učmaloj sredini gde je svaki žitelj niko i ništa
Deluje kao idealno mesto za sakrivanje ako neko želi da se utopi u sivilo ništavila ali da li je sve baš tako ili će istina kad tad izaći na videlo?

Jako gotivna stvar što su naslovnice celina odrađene u old skul fazonu  

Sve u svemu, ovo je jedna egzistencijalna priča obavijena velom naučne fantastike
Ali sa jednom ljudskom pričom gde ni superherojska moć nevidljivosti ne može da pomogne da pobegnemo od svojih problema jer će oni uvek biti vidljivi

Mnogima je ovaj strip znan još od ranije tako da čitajte

[naker777]

Descender

Napisao: Jeff Lemire
Nacrtao: Dustin Nguyen

Titanski roboti su se bez upozorenja teleportovali pored svake planete gde civilizacija postoji i izvršili masakr nad nadužnim civilima
Zbog čega su se ova oruđa masivnog uništenja odjednom pojavila i zbog čega su napali ljude, kao i najvažnije pitanje - ko ih je poslao?
Odgovor će pokušati da pronađe dečak robot koji igra ulogu mesije jer se u njegovom AI-u nalazi jedina sličnost sa tehnologijom kolososa dospelih iz budućnosti

Strip je jebeno zanimljiv za čitanje jer je prva reakcija čovečanstva na armagedon potera i genocid na svakom robotu kojeg pronađu i kroz ceo serijal gledamo borbu između čoveka i AI-a
Znalac Lemir kao i uvek polazi od običnog čoveka/robota da bi kasnije priča rasla i dostigla makro srazmere uz par neočekivanih wtf otkrovenja

Takođe, mogu se povući mnoge paralele sa Astro Boy-om tako da je Descender u neku ruku modernizovana verzija čuvenog Tezukinog dela

Grafička podloga odlična, prelep crtež kako scena borbi tako i pejzaža modernih haj tek gradova budućnosti
Veliki plus za vizuelni doživljaj

Descender pati od nekoliko boljki doduše:
- građa likova nije najsrećnije odrađena jer imaš ultra zanimljivog sporednog karaktera kao npr Driller, dok sa druge strane jedna od glavnih uloga pripada Telsi koja sa svakih par poglavlja menja svoje motive zbog kojih radi to što radi što deluje pomalo detinjasto. Ubedljivo najgori lik u serijalu
- svako, ali svako faking poglavlje se završava sa cliffhangerom. Na početku serijala to ima smisla raditi ali posle desetak chaptera postaje zamorno
- nazivi celina nisu nasrećniji izabrani jer odaju šta će se desiti, majku mu, zbog čega nazivati poglavlja Rise of the machines ili End of the universe, kome je interesantno čitati ako znaš šta će se desiti? Najveći minus stripa
Zbog svega ovog navedenog stiče se utisak da su autori sa ovim stripom ciljali mlađe naraštaje koji se do sada nisu ozbiljno bavili saj fajom

Važno napomenuti da pri kraju stripa Lemir uvodi magiju i time otvara vrata za epsku fantastičnu avanturu koja će se manifestovati u direktnom nastavku - Ascender-u

Sve u svemu, reč je o veoma hvaljenom Imageovom serijalu i to sa razlogom, ima kvaliteta i nećete požaliti ako ga pročitate
Ali da li je doneo neke novine u saj faj žanr? Pa ne baš, meni lično nije ni do kolena Prophetu

[naker777]

Ascender #1-18

Napisao: Jeff Lemire
Nacrtao: Dustin Nguyen

Direktan nastavak na Descendera gde je nakon kraha mašina došlo do promene u univerzumu i ponovo je počela da cveta davno usnula magija otelotvorena u vešticama, zmajevima, vampirima i raznim drugim čudovištima
Vremenska razlika je skoro pa neprimetna tako da ponovo se družimo sa uglavnom istim likovima, uz par novopridošlica

Crež na standardno visokom nivou, glavni razlog zašto ovaj serijal treba ispratiti do kraja jer zaista sjajno izgledaju ovi sci-fi akvareli

Nažalost crtačeva supruga je preminula prošle godine pa u tome treba tražiti jedan od razloga zašto je ovo izlazilo sporije nego što je očekivano i zašto kraj odaje utisak da je poprilično zbrzano odrađen

[naker777]

Plutona

Scenario: Jeff Lemire & Emi Lenox
Crtež: Emi Lenox & Jordie Bellaire

Crni Lemara kakve si to dugove napravio pa da ti je trebala lova od ovog angažmana

Sama ideja i nije toliko loša, grupa srednjoškolaca slučajno je nabasala na telo mrtve superjunakinje i pokušavaju da smisle šta raditi sa ovim otkrovenjem

Ali razrada je očaj živi... Svih 5 poglavlja, a hvala bogu što ih ima samo toliko, čine sitne svađe i prepirke nezrelih klinaca; dosadno i iritantno za čitanje
Sam kraj je naravno cliffhanger, jer zašto pobogu da ne

Loše je ovo i za tinejdž standarde, ne čitajte ovaj đubar

[naker777]

Sweet Tooth

Piše i crta: Jeff Lemire
Boji: Jose Villarrubia

E ovako se piše dobar postapokaliptični strip. Misteriozni virus kosi sve redom osim dece mutanata koji su pola ljudi pola životinje
Ko su oni, kako su nastali, da li će pandemija zbrisati ljude sa lica zemlje, i najbitnije od svega - da li će polu dečak polu jelen zažaliti što nije poslušao oca i ostao kući?

Kvalitetno napisano delo koje drži pažnju sa pregršt nasilja, neočekivanim obrtima, prepoznatljivim Lemirovim crtežom, kao i jednom pre svega dirljivom pričom o dečaku i njegovom zaštitniku
Jaka kritika društva se provlači kroz ovaj strip gde autor ukazuje da ubijanje životinja, suludi naučni eksperimenti i večiti ratovi imaju svoje posledice

Ova saga staje na broju 40, sem celine na brani gde ima dosta praznog hoda sa previše naivnom završnicom, ovo delo uspeva da održi ujednačen standard kvaliteta od početka do kraja
Posebno se izdvaja #24 koje kako scenaristički tako i grafički odskače od ostatka i meni lično je omiljeni momenat u priči

Važno napomenuti i da je poslednje poglavlje možda najlepša završnica koja se može pronaći kod dužih serijala, Sweet Tooth je dobio prelep kraj

Strip vredi