Elrik od Bogova Grafizma

[neomedjeni]

Iliti - tako se to radi, Tomase Roju i Rasele P. Krejže!!!!

Elrik od Melnibonea, jedini pravi Beli Vuk mača i magije (da, u tebe gledam, Geralte od Rivije) je najčuveniji karakter genijalnog engleskog pisca epske i naučne fantastike Majkla Murkoka, najpoznatiji večiti šampion Murkokovog Multiverzuma, najtragičniji zatočnik Ravnoteže i poslednji vladar demonskog ostrvskog kraljevstva Melnibone.

Da ne govorimo da je toliko kul da bi bilo potebno izmisliti novi aritmetički sistem da bismo to tačno izračunali. No, da se prvo pobrinemo za suvoparne činjenice i moj word count.

Malopre pominjani Multiverzum glavna je pozornica događaja opisanih u Murkokovim pričama i knjigama o ratovima Reda i Haosa. Prostim jezikom rečeno, u pitanju je skup (ne)povezanih višeslojnih univerzuma u kojima se jednostavni koncepti kao što su paralelne dimenzije, vreme i prostor mešaju i prožimaju na načine čija bi tačna matematička formula kod prosečnog fizičara izazavala jaču erekciju od gledanja uvodne špice za Baywatch. U tom Somboru Multiverzumu bore se za prevlast dve sile poznate kao Red i Haos. Ponavljam, Red i Haos, ne Dobro i Zlo ili Svetlo i Tama, jer, najpre, Murkok je previše dobar pisac da bi se bavio tamo nekim džedajskim bezvezarijama, i najzad, dok bismo bogove Haosa uglavnom i mogli da poistovetimo sa konceptom Zla, postaviti znak jednakosti između pojmova (Murkokov) Red i Dobro bila bi greška zbg koje se ide na letovanje na Goli otok, drugovi.* I to ne radi gledanja golih drugarica.

Uglavnom, imajući u vidu nezgodnu činjenicu da je rat Reda i Haosa, s jedne snage, gorivo kojim Multiverzum napaja svoje motore, a s druge, da bi pobeda jedne strane značila katastrofu, jer bi trijumf Reda Multiverzum učinio potpuno statičnim, a trijumf Haosa totalno bezobličnim, treća sila, koju bismo mogli zvati Pokret Nesvrstanih, ali ćemo za potrebe ovog teksta ipak koristiti Murkokov termin Ravnoteža, stara se da nijedna sila ne dođe do odlučujuće prednosti u ovom večitom ratu. To čini preko entiteta znanog kao Večiti Šampion, koji u različitim inkarnacijama može postojati u bilo kom svetu, vremenu i prostoru.**

Večiti Šampioni obično su nesvesni svojih prošlih (kao i budućih i paralelnih) života, kao i sudbine koja im je namenjena (osim Erokeza, ali zato je on u startu lud), ali koju su uprkos svojim željama primorani da slede, i uvek vode živote ispunjene teškim tragedijama, ogromnim odricanjima i gorkim trijumfima. To je cena koju plaćaju u zamenu za moć da ispune misiju koje čak nisu ni svesni - vrate u ravnotežu odnos snaga u ratu između bogova Reda i Haosa.

Sve ovo sam vam napisao ne zato što vas mrzim, mada to nije isključeno, već zato što bi inače trebalo da budete poznavalac i ostalih Murkokovih dela, a ne samo Erlika, da biste bili potpuno svesni pozadinske priče u Sagi o Elriku od Melnibone. Murkok se ni u knjigama o Elriku nije potrudio da sve ovo lepo raščivija do kraja, a u stripovima ne verujem da će koncept Multiverzuma i Večitog Šampiona biti detaljno razmatrani. Svi delovi slagalice se perfektno uklope samo kada pročitate i priče o ostalim Večitim Šampionima - Erokezu, Dorijanu Hokmunu, vojvodi od Kelna, princu Korumu Dželen Irseju, Džeriju Kornelijusu i ostalima. Ili ako pročitate članak o Večitom Šampionu na vikpediji. Ili ovaj uvodnik.

Kao što rekoh, Elrik je bio najpoznatiji Večiti Šampion Murkokovog Multiverzuma, najtragičniji zatočnik Ravnoteže i poslednji vladar demonskog ostrvskog kraljevstva Melnibone. I sve to zahvaljujući činjenici da je, uprkos tome što je zatočnik Ravnoteže, njegovim rođenjem Haos dobio priliku da izvojuje konačnu pobedu u ratu sa Redom. Jer u trenutku najvećeg očaja, Elrik od Melnibonea, Večiti Šampion, sklopio je ugovor sa Ariohom, jednim od najmoćnijih bogova Haosa, obavezavši mu se na večitu službu u zamenu za božansku pomoć. No to nas dovodi do priče koja se zove...











* Ili Sveti Grgur, da me drugarice sa foruma ne proglase za šovinistu
** Doduše, ne može na Kosovo, ako ima srpsko državljanstvo i ne prijavi se unapred u dogovorenom roku, kao što smo mogli videti

[Riđobradi]

Jbt, ne može da se diše od spama na forumu. 





Neo, što te više nema duži su ti postovi. Kad će nastavak?  [bravo2]

* Jedino nisam razumeo dal je Vulin ili Đurić Većiti Šampion u našem univerzumu?  [grin2]

[neomedjeni]

Rubinski presto

Ali pre nego što počnemo, valjalo bi napomenuti da postoji nekoliko značajnih činilaca koji su za Murkoka bili izvor inspiracije i pokretačka snaga za pisanje Sage o Elriku i Melniboneu. Tu pre svega mislim na:

1. Činjenicu da je neko morao da ponovorođeni žanr mača i magije spasi od Dž. R. R. Tolkinovštine. Ako postoji jedan čovek za koga se može reći da je otvoreno prezirao Gospodara prstenova, to je Majkl Murkok. Njegov praktično kompletan životni opus mogao bi se smatrati (uspešnim) pokušajem opozicije tolkinovskom načinu pisanja epske fantastike.

2. Kao što je mudri narodni pesnik davno rekao: "Najveća imperija zla u istoriji sveta nije bilo Rimsko carstvo, Džingis-kanova Mongolija, habzburška Austro-Ugarska ili Hitlerova Nemačka. To je bila kolonijalna Velika Britanija, imperija u kojoj sunce nikad nije zalazilo, čiju su bezbrojni robovi danonoćno crnčili proizvodeći dragocenosti koje su se slivale na jedno malo ostrvo na rubu Atlantskog okeana." I to je aspekt njegove domovine koji je Murkok vrlo pronicljivo prepoznao. Tu tamu, oholost, trulež i dekadenciju koji su se ugnezdili u srce imperijalnog ostrvskog carstva i polako uništavali nešto što je nekad bilo veliko, vitalno društvo. Ta mračna vizija Velike Britanije prisutna je, u nekom aspektu, u gotovo svakom od njegovih dela. U Sagi od Elriku to je Melnibone, u Sagi o Hokmunu carstvo Grand Bretanije i slično.

3. Murkokovu ideju o Večitom šampionu, o čemu smo u prethodnim redovima nešto malo pričali.

4. Želju da se dublje istraži koncept determinizma u pričama nalik onima koje je o Konanu pisao Robert Irvin Hauard. Ako su priče o Konanu oda slobodi, nesputanom junaku koji s mačem u jednoj i vrčem vina/devojkom bujnog poprsja u drugoj ruci prkosi bogovima i kraljevima i sam kroji svoju sudbinu, onda su priče o Elriku i ostalim Večitim Šampionima priče o herojima koji su osuđeni da večito hodaju stazama koje je za njih neko drugi davno zacrtao. I koji ne mogu ništa da učine kako bi ih promenili, ma kolika da je moć kojom raspolažu u ovoj ili onoj inkarnaciji. Ovo su priče o sužnjima sudbine što pevaju o slobodi koju nikad neće spoznati. Ali koji svejedno pevaju.

5. Čarobne mačeve. Ne dajte da vas lažu, ništa nije kul kao čarobni mačevi. Čak ni "goli kupaći - novi letnji hit za kojim su poludele mnoge žene". Mada priznajem da bi neki dobro pristajao Simorili, kad već nema pravo na Olujnika.

Budući da smo već stigli do Simorile, slutim da je vreme da se vratim na priču o stripu. Stoga ćemo prikočiti tekuće izlaganje, vratiti ga par desetina kilometara nazad i parkirati na - Melniboneu, ostrvu čudesa. Domu demonske rase Melniboneanaca, rase ratnika-čarobnjaka koja je nekad vladala vascelim poznatim svetom, a čiji je domen u tekućim vremenima opadanja i dekadencije sveden na izvorno ostrvsko kraljevstvo, dok se ostatkom sveta širi i šepuri mlada rasa Ljudi. Na njihovom Prestolu od rubina sedi Elrik, sin Sadrika Nemilosrdnog, mladić rođen pod bezbrojnim zlim znamenjima. Ne samo da je njegova duša obeležena krivicom za smrt majke, koja je umrla donoseći ga na svet, već je i fizički obeležen, površinski tek albinizmom - belom kožom i crvenim očima, a dubinski slabošću zbog koje samo česti krvavi magijski rituali održavaju njegovo telo u životu. Gore bi bilo samo da navija za Partizan.

Zaboravite ovo o Partizanu, ipak može gore i bez toga, jer Elrik je čudak čak i po merilima svog naroda, jedan od retkih Melniboneanaca koji je svestan da je vreme slave Melnibonea prošlo i koji ne priželjkuje novi osvajački pohod s ciljem da se tim blesavim ljudima stavi do znanja kako baš i nemaju razloga da se toliko kurče okolo. Stoga je njegov dvor sve samo ne mirno mesto na kome mladi kralj može na miru da se posveti melanholičnim razmišljanjima o smislu života, vaseljene i svega ostalog i proučavanju filozofije Maksa Vebera, jer ima snažnu opoziciju u Jirkunu, svom rođaku i rođenom bratu Simorile, Elrikove izabranice zbog koje je neodlučan da drskog pobunjenika skrati za glavu. Mada Jirkunova seja ne bi imala ništa protiv toga. A baš takvo ponašenje se među Melniboneancima tradicionalno smatra slabićkim i nedostojnim jednog kralja.

I baš tokom jednog od takvih Jirkunovih ispada, kada je mladi velmoža možda konačno preterao i prešao crtu preko koje se ne prelazi, na dvor stiže vest da se flota ljudskih brodova pojavila pred morskim lavirintom koji štiti Melnibone i da su ljudski špijuni uhvaćeni u gradu...

Saga o Elriku od Melnibonea podeljena je, izvorno, na šest knjiga, od kojih je svaka opet podeljena na tri novele koje su obično nezavisne jedna od druge. Sve osim prve knjige, koja nosi naziv Elrik od Melnibonea i koja jeste podeljena na tri dela, ali tri dela koja se tematski nadovezuju jedan na drugi zajedno čine kompletnu priču. Da ne kažemo roman, jelte. Rubinski presto prati radnju prvog dela prve knjige i stoga je scenarista dobio priliku da detaljnije i bez mnogo skraćivanja i prekrajanja obradi ovu epizodu u Elrikovom žitiju. Dobio i iskoristio. Rubinski presto je verzija priče o Belom Vuku koja s punim poštovanjem i očigledom ljubavlju pristupa izvornom materijalu i donosi nam prvo Murkokovu, a tek onda Blondelovu viziju Elrika - što je jedini način na koji je stripovska verzija i mogla da dostojno reprezentuje knjišku sagu. U ovom albumu izmene, kojih tu i tamo ima u odnosu na Murkokov orginal minimalne su, opravdane i - što je najbolje - samo poboljšavaju izvorni materijal. Jedno velik bravo za Žilijena Blondela.

A bravo i za crtački tim koji je briljirao. Nema stripovske verzije priče o Elriku, a bilo ih je mnogo, koja je s ovolikom snagom i uverljivošću grafički dočarala užas i dekadenciju Melniboneanskog dvora, neljudskost i pomerenost sistema vrednosti tog demonskog društva, Elrikovu melaholičnu neodlučnost, Simorilinu vatrenost ili Jirkunovu oholost. Pojedini kadrovi pomorske bitke između nadmenih, dostojanstvenih Melniboneanaca i prljavih, varvarskih ljudskih pljačkaša ostavljaju bez daha. A tek kada prvi put budemo videli na sceni Arioha, vojvodu Višeg pakla i Gospodara mačeva...

Ali Ariohova pojava  je već momenat s kojim se završava priča o borbi za Rubinski presto i najavljuje dolazak mača po imenu...

* Jedino nisam razumeo dal je Vulin ili Đurić Većiti Šampion u našem univerzumu?  [grin2]

Jbg, teško pitanje. Moja inicijalna namera je bila da to bude mučeni Đura, zbogradi poznatih događaja, ali budući da je svaki Večiti Šampion velikaš po zanimanju i obično ima kao sajdkika potrčka pratioca koji se uvek iznova rađa da bi ga pratio u avanturama i žrtvovao se za njega, zapravo je Vučić bolji izbor.

[neomedjeni]

Olujnik

Elrika na početku drugog poglavlja njegovog žitija zatičemo tamo gde smo ga ostavili na kraju prvog - u Melniboneu. Što je poslednje mesto na svetu na kom bi želeo da bude, jer je prvo i jedino koje ga interesuje ono na kome se nalazi njegov izdajnički rođak Jirkun. Jirkun, koji je pobegao iz Elrikovog domena, ponevši pritom sa sobom nešto što je Elriku ne samo dragoceno, već od čega zavisi preživljavanje mladog kralja. Jirkun, koga svi čarobnjaci, vidovnjaci, zveri, demoni* i izvidnici Melniboneanskog carstva traže na sve četiri strane sveta, ali nisu u stanju da otkriju ni najmanji trag pobunjenog velmože. Jirkun, koji je obećao da će se vratiti i uzeti krunu Melnibonea iz Elrikovih mrtvih ruku.

A vi ste mislili da je čitanje treće epizode Životinjske karme dramatično iskustvo, a?

Da se vratimo malo komparaciji knjige i stripa. Rekli smo da su u Rubinskom prestolu prepričani događaji iz prvog od tri dela knjige Elrik od Melnibonea. U Olujniku, Franci su postavili sebi zadatak da pokriju preostala dva dela pomenute knjige. Što je, s jedne strane odluka koja je neminovno morala da rezultuje izbacivanjem iz stripa znatno većih delova priče nego što je to bio slučaj sa prošlim albumom. Tako u Olujniku srećemo Brod-koji-plovi-i-po-vodi-i-po-suvu i Stihije, ali ne i, recimo, put kroz Limbo. S druge strane, ova odluka je pomogla Olujniku utoliko što je stripovska priča oslobođena balasta nekih malo dosadnijih delova iz drugog dela knjige koji verovatno ne bi ni mogli biti na zadovoljavajući način preneti u strip.

Sve u svemu, u drugom albumu smo zakinuti za nešto akcije na uštrb dubljeg uvida u stanje Elrikovog uma u najkritičnijem periodu njegovog života - onom koji je za rezultat imao donošenje odluka čiji će ishod biti ostvarenje svih propročanstava o njegovoj sudbini čije ispunjenje očajnički želi da izbegne. Žilijen Blondel i ekipa vrlo vešto dočaravaju očaj i beznađe koji polako, ali sigurno zahvataju dušu mladog Elrika koji je onemogućen da dela i prinuđen da čeka vesti koje nikako ne stižu, dok oseća da mu život polako klizi iz prstiju. Tablu za tablom, svedoci smo kako njegov karakter postaje sve mračniji i depresivniji, kako Haos i Arioh neumitno pletu oko njega svoje mreže pojačavajući svoj uticaj na njega svakim novim danom koji je prošao i kako vremenom neumitno predaje svoju dušu silama koje je sanjao da progna iz Melnibonea i života njegovih žitelja.

Elrik, da bi povratio ono do čega mu je najviše stalo, mora da postane ono čega se najviše plašio. Mora da postane pravi Melniboneanac. Ali, da li će posle biti vremena da se vrati na staro? Da li će posle uopšte želeti da se vrati na staro?

I da li se samo zavaravao da je ikad postojala nada da bude nešto drugo?

Ako vas sva ta pitanja ne interesuju previše i više vas zanima zveket mačeva i šikljanje krvi iz taze otvorenih rana, nemate razloga za brigu. U ovom stripu ima sasvim dovoljno akcije, krvi i umiranja, jer, kao što rekosmo, u njemu će se Olujnik (kao i njegovo bratsko sečivo, Žalobnik) prvi put pojaviti u priči, da seju smrt, kradu duše i osvoje naša okorela srca. Rekoh malopre bratsko sečivo, jel tako? Vreme je da vas upozorim da se suočavamo sa najverovatnije najozbiljnijom intervencijom Franaka u orginalnom materijalu, intervencijom koja im je omogućena zahvaljujući činjenici da su na francuskom jeziku, za razliku od engleskog, mačevi pojmovi ženskog roda. Što je scenaristima omogućilo da sečiva Haosa, koja već u orginalnoj priči poseduju izvesne odlike samostalnih (i krvožednih) ličnosti, kako da to kažem, unaprede na tom polju i dodatno ih personalizuju. Na glavobolju prevodilaca koji su morali da se bakću sa ovom jezičkom vratolomijom i moj čisti, nepatvoreni užas u trenutku kada sam saznao za tu izmenu - bio sam siguran da je Murkok u međuvremenu ozbiljno poludeo budući da je dao blagoslov za ovakvo skrnavljenje krucuijalnog elementa Elrikovog lorea i da to nikako ne može da izađe na dobro.

Pa, valjalo bi sačekati kraj priče, ali jedno već sada moram da priznam - ovo i te kako može da izađe na dobro. Zaboravio sam, nedostojan kakav sam, da ovo nije neka priprosta američka muljavina marvelovskog tipa i da sudim o odlukama Bogova Grafizma. Franci su to, ako je neko u stanju da se igra vatrom i ostane neopečen onda su to oni. Imajmo vere.

Dakle, pojavom Olujnika na sceni dobili smo pištolj koji će opaliti u poslednjem činu drame o ljubavnom trouglu Elrik - Jirkun - Simorila (što ne znači da će u međuvremenu visiti besposleno na zidu). I propasti Melniboneanske imperije, ako je to uopšte od nekog značaja, pošto su sudbine carstava tričave i beznačajne naspram dobrih trojki.** Ali to je već neka buduća priča. Za ovu sadašnju, važnije je da smo dobili taman dovoljan uvid u psihološke profile troje najvažnijih učesnika predstojećih događaja, njihove želje, strahove, snagu i slabosti, vrline i mane, poroke i... još poroka.

Tako da nam je sada jasno da Elrik nije vladar kakvog Melniboneanci žele, ali da njega dodatno muči strah da nije ni vladar kakav im je potreban. Zbog čega je spreman i voljan da bude bilo gde samo ne na mestu koje mu je po rođenju namenjeno - Prestolu od rubina. Jirkun bi, što je možda najveća ironija u celoj priči, bio čovek na mestu samo da mu je sudbina bila naklonjenija i da je rođen kao budući prestolonaslednik. Jer on je kralj kakvog bi svaki Melniboneanac želeo da sledi u ovom i bilo kom drugom vremenu. Odnosno,bio bi, da na prestoru Melnibonea ne sedi neko drugi umesto njega. A Simorila? Simorila je prava žena svog doba, doba u kome su mladići odgajani da budu muškarci, a devojke da budu žene, doba u kome su dečaci od rođenja učeni plemenitim veštinama vladanja, besedništva i rukovanja oružjem, a devojčice heklanju, tračarenju i veštičarenju.*** Stoga je ona jedina od njih troje koja tačno zna gde joj je mesto i tu se i nalazi - uz skute svog čoveka, koji je, eto, slučajno, vladar najmoćnije nacije na svetu. Avaj, dobroj devojci sreću kvari što njen izabranik nikako da se vrati tamo gde je počeo ovu priču i gde ona žarko želi da ga vidi - na melniboneanskom tronu.

Jer na kraju drugog albuma Elrik je, samo u pratnji Olujnika, napustio Melnibone i zaputio se u Mlada kraljevstva u nadi da će tamo naći mir za sebe i nadu za svoje kraljevstvo. Na kraju, taj put će samo poslužiti da konačno iskuje legendu o sebi i zapečati sudbinu Melnibonea, ali tu već prelazimo na razloge zbog kojih je treći album ove sage nazvan...








* Ne morate više da se pitate gde je nestalo 16.000 policajaca grada Čikaga.
** Nažalost, ne govorim iz ličnog iskustva.
*** Nije šovinizam ako je istina!!!

[Imrahil]

Ako gledamo ove jednopuce (u više delova) od Makonda, konačno jedan strip gde mogu da kažem da iščekujem da pročitam nastavke. Rim sam batalio na trećem jer (makar ta tri) su teško đubre, Pogrebnika možda i ispratim dalje, ali me je ostavio prilično ravnodušnim.

Ne znam šta da mislim o Murkoku. Ona tri Elrika od NK su mi bila baš dobra, a onda me je Vitez sudbine bacio u rebus jer je delovao kao knjiga nekog klinca koji se tek dovatio pera i koju nisam ni uspeo da izguram do kraja Ako ovaj strip posmatram kao najbolju adaptaciju knjiga, onda ima nade da jednom opet dovatim Elrika (nadam se u kompletu), jer posle Viteza sam posumnjao šta sam ja to čitao koju godinu ranije

Neću ulaziti u detaljisanje, ionako imamo nekoga koji to uvek uradi kad je BeDa u pitanju [garf]
Drži strip pažnju svo vreme. Imperija zla, ludi Melnibone, Elrik koji juri da spase svoju histeričnu draganu, magični mač, bogovi, demoni.. Šta god vam srce želi.
Čak je i ložana do krajnih granica, ide malo na onu stvar svako malo "prizivam te _______ (upisati po želji boga, demona, ma šta god poželite bukvalno)" [garf]

Onaj deo kad Elrik zarobi onog svog suparnika (da ne guglam), a on tamo prizove neku kreaturu je idiotski za sve pare. Ali ne smem mnogo da zakeram. Veća je šansa da Snejk jenom konačno probode svoju šaku hemijskom nego da BeDa izbaci nešto valjano pa da se zadovoljim da strip u globalu valja [tongue3]

Ne sećam se kako je to bilo u knjigama. Ako su baš verno preneli, onda bolje da buduće vreme za čitanje usmerim na nešto pametnije. Strip se bar pročita brzo, a i crtež je lepota za oči.

[nixman]

Ljudi, ne gubite vreme - kupite, pozajmite, ukradite na kraju krajeva, ali naposletku procitajte ove stripove! Elrik je sve ono sto zelite od epske fantastike - demoni, macevi, magija, gole zene, seks, odsecene glave, odlicno osmisljen univerzum... Scenario i crtez na vrhunskom nivou. Nestrpljivo ocekujem nastavke, kapa dole za Makondo!

P.S. Odlican osvrt i recenzija neomedjenog, covek je odlican poznavalac i jedan od retkih forumasa koji ne pise u prazno. [bravo2]

[neomedjeni]

P.S. Odlican osvrt i recenzija neomedjenog, covek je odlican poznavalac i jedan od retkih forumasa koji ne pise u prazno. [bravo2]

Gde je sad Elesar da pita je li gornji post bio namenjen topiku o vicevima?  [cry2]

Fala na lepim rečima, Nixmane.

Ne znam šta da mislim o Murkoku. Ona tri Elrika od NK su mi bila baš dobra, a onda me je Vitez sudbine bacio u rebus jer je delovao kao knjiga nekog klinca koji se tek dovatio pera i koju nisam ni uspeo da izguram do kraja Ako ovaj strip posmatram kao najbolju adaptaciju knjiga, onda ima nade da jednom opet dovatim Elrika (nadam se u kompletu), jer posle Viteza sam posumnjao šta sam ja to čitao koju godinu ranije

Zapravo, nema(š) potrebe. Murkok je ionako prvo napisao priče koje ulaze u poslednje dve knjige (petu i šestu) sage o Erliku - dakle, prvo kraj - a onda se vratio da naškraba ono što je bilo na početku i u sredini. Pošto je na početku karijere bio, jelte, početnik, priče iz pete i šeste knjige su mu ubedljivo najgore. 

Da ne bude zabune, ne prenosim ono što sam čuo, pročitao izvornu verziju u nekom momentu kad sam imao previše slobodnog vremena na raspolaganju.

Ono što ti je ostalo, a da valja, je četvorka - Kula koja iščezava. Radila je Plava ptica, mislim da nije teško naći.

[Imrahil]

Ako dođe pod ruke biće prilike, nije mi žurba, ima boljih stvari na čekanju

A hvala za info oko pete i šeste, da ne razmišljam u tom pravcu [juznapruga2]