Mickey, collection Disney/Glénat (Francuska)

[037]

Искрено, фали нам једно пристојно издање за читање: нормалан превод, ћирилица и разумна цена. Дакле - само се суздржати Хинка, Мицкеипсилона и хрбатофилије и не може се погрешити.

Латиница би имала смисла само ако би се ишло на неко ултрасиротињско решење где би се резали сви трошкови и штампало одједном за српско и хрватско тржиште. Ипак, пошто за то немамо довољно мозга (радије гасимо и СРБ и ХР лиценцна издања него да их спојимо, а платни промет је такав да је лакше увести нуклеарку него поручити књигу из ХР) онда је вероватно боље одмах заборавити овај пасус.

[Sideshow Bob]

Искрено, фали нам једно пристојно издање за читање: нормалан превод, ћирилица и разумна цена.

Слажем се. Нешто скромно, попут Микијевог алманаха некадашњег. Знам барем њих педесеторицу који би куповали.

[Lord Vader89]

Da prozborimo dakle malo o prvom od ova četiri eksperimentalna albuma, za koji su se pobrinuli Lewis Trondheim & Keramidas.

Priča koja se prostire na 82 strane se može okarakterisati kao "najluđe avanture" (vidi naslov) iz nekoliko razloga, od kojih je meni najinteresantniji to da je Miki Maus ovde samo nit koja nas vodi kroz dogodovštine u kojima učestvuje dobar deo viđenijih likova iz Patkovgrada, odnosno Mišjeg grada. Moj je utisak da su nas autori malko "prevarili" prodavši ovu pricu kao Mikijevu, što možda i nije loše s obzirom na to da je čitava ova mini-edicija zapravo Miki-centrična, što opet nije loše, jer se na ovim internet prostorima najviše pažnje posvećuje Patkovima (nisam kriv, svega mi).

Naime, sve počinje potpuno "slucajnim" susretom Mikija i Paje na ulici, odnosno nekoliko stranica kasnije - u kući Proke Pronalazača. Blentavog inženjera nigde nema, a Paja i Miki nekim čudom niotkuda bivaju smanjeni na nivo insekta, te u tom minijaturnom izdanju pokušavaju da se izbave iz Prokine radionice, na čijem patosu vrebaju kojekakve (minijaturne) beštije. Problem umanjenja vrlo brzo prerasta ovu zastrašujuću situaciju (iz koje se junaci, zna se, izvuku), kad se ispostavi da su isti zlikovci koji su se poigrali s Mikijem i Pajom, odgovorni i za nestanak Proke Pronalazača, i za iznenadni nestanak čitavog sadržaja Bajinog trezora! "Najluđe avanture" tako vrlo brzo hvataju zamah, dobijaju globalne razmere, i vode Mikiju i Šilju u susret s antičkim civilizacijama, starim prijateljima i neprijateljima, asteroidima, mamutima i dinosaurusima, Atlantidom i površinom Meseca....sve do presudnog trenutka povraćaja Bajinog bogatstva, te povratka u svakodnevni život....

To je dakle, priča, nabrzaka prežvakana više iz razloga da biste videli da se po tom pitanju zapravo i ne radi o nekakvom bogznakolko drugačijem Diznijevom stripu od bilo kog drugog, pogotovu ako mislimo na toliki broj strana. Priča može da se istakne eventualno time što se svojski trudi da okupi najrazličitije Diznijeve junake, kojima uglavnom nije mesto zajedno (kada ste poslednji put čitali strip u kom istovremeno figurišu i Miki Maus i Baja Patak?). Značaj ovog dela se ogleda u nečemu drugom - FORMA je ta koja igra glavnu ulogu. Forma, a ne priča, je drugačija. Forma, a ne priča, daje omaž; omaž, budite uvereni, ne samo ovim junacima i kolosalnim autorima, već i (meni mnogo bitnije) našim doživljajima i sećanjima na njih, na fizičke  stripove koje smo držali u rukama, i vreme koje smo s njima proveli kad smo bili mali.

Opet, budite uvereni - nije mi namera da odem u neko njanjavo pisanije o trafikama, kišama i kioscima. Obrazloženje započinje osvrtom na prvi iznet podatak - broj stranica koji je vrlo neobičan za "francuske uslove" - 82. Iza ovoga se krije odlična fora (koju do sada nisam video u stripu, možda se neko već služio takvim trikovima) - stvarni broj prisutnih/odštampanih stranica stripa je zapravo (manje više) standardnih francuskih 44! Ispostavlja se da je "Mickey's Craziest Adventures" zapravo KRNJA kolekcija stranica fiktivne prastare američke edicije "Mickey's Quest", očigledno zamišljene u maniru američkih "zabavnika" u izdanju Dell ili Gold Key. Autori su tobože slučajno, da zloupotrebim legendarnu domaću anegdotu - "na tavanu nabasali na kutiju s preostalim stripovima", te u ovom albumu objavili faksimile onoga što se od pronađenih stripova moglo spasiti. Stoga, čitalac može da uživa u avanturama prelazeći preko 2, 4, 7, 8, 10....pa tako nasumice do poslednje, 82. stranice stripa.

Pa da se vratim na taj tavan, koji mi, lepom igrom slučaja, omogućava da pređem na isticanje prave vrednosti ovog albuma, a koju sam načeo pre par pasusa - nije ovo omaž samo datim junacima, već našem "drugarstvu" s njima, koje čuči, i zauvek će čučati negde iza, "u malom mozgu/u srcu/kako vam drago". "Mickey's Craziest Adventures" je, na dva nivoa, sublimacija čitavog našeg odnosa sa svim pričama koje smo do besvesti iznova iščitavali, bilo gde i bilo kad; sublimacija na dva različita nivoa - fizičkom i emotivnom/mentalnom/kognitivnom/kako vam drago. Fizički aspekt je očigledan, prizeman....malo je nas koji smo sve svoje Zabavnike/Almanahe ili druge štampane edicije (čak i ne mora da bude Dizni u pitanju) najpre sakupili, a zatim i sačuvali u kompletu, u dobrom stanju....stranice fale, istrgnute su, iscepane, umašćene prljavim rukama, neke možda zgužvane. Od trodelne priče nam fali početak, kraj, ili sredina....svi smo tako nešto iskusili. Ili ako su vam te stvari nekim čudom i dalje pri ruci - i dan danas znate na šta sve to liči (u odnosu na ono šta je nekad bilo).

Ali mnogo bitnije je zapravo na šta sve to liči u našim sećanjima, do kog detalja se mi sećamo svega toga, čega se sećamo manje, čega više, zašto i zašto ne, koji nam je junak draži, koja priča je dobro ostarila, ili koja nije. Više puta smo na [ovom pod]forumu, čak i uživo, imali razmene poput: "Seća li se neko one priče kad su Mikija i Šilju zarobili neki džinovski trolovi u planinama?", ili, "Znate li ono kad je, kako beše, Šilja pošao na odmor bez super-kikirikija, pa je morao da juri krojača da mu šije vuneno odelo, kako bi naveo lopove u bekstvu na pomisao im je Super-Šilja za petama?". A da ne pominjem legendarnu Pajinu supu od kečapa.... Tako ih nekako i čuvamo; sećamo se aktera priče, sećamo se početka, možda i kraja, nekih karakterističnih elemenata, prizora, možda se jedna priča negde pomeša s drugom, ali u globalu je sve tu, iako prepuno rupa. (ovo naravno važi za koju god priču, ali zna se da se ovde govori o Mikiju & co, nemam razloga da generalizujem na svakom koraku). I jedan ovako "iscepkan" strip, u kom figurišu najrazličitiji likovi, doživljaji, mesta i situacije, je verovatno najbliža moguća fizička inkarnacija tih naših sećanja na defiliranje kroz šale, avanture, prepirke, igre....iz tog sveta, što sâmo po sebi u očima nepopravljivog melanholika poput mene uzdiže ovaj strip u nebesa. A ima tu još svačeg....

Ovako smeo način da se pristupi pripovedanju, je lako mogao imati nepovoljan konačan ishod, bez obzira na to što je tok priče stoprocentno linearan. Izostavljanje stranica, preskakanje elemenata radnje, sve je to mogao biti odličan izgovor za lenjo pripovedanje, odnosno rupe u zapletu, i slične nuspojave. No ovde toga nema; da nema povremenih vidnih nužnih promena situacija u kojima se likovi nalaze usled skoka s npr. 17. na 22. stranicu, komotno bih kao čitalac imao utisak da radnja teče bez prekida. To kvalitetno "fragmentirano" pripovedanje (osvrnućuu se na ovo) je zapravo samo jedan deo celokupne forme, koja u naizgled homogenoj celini objedinjuje i pripovedanje kroz klasične (iako u boji) kaiševe, kroz klasične table, i kroz donekle drugačije (iako ne neviđene) forme. Time se taman vraćamo i na ranije dotaknuto pitanje omaža - formom je in vivo prisutan Gotfredson, dok su npr. Barks & Rosa više prisutni kroz citiranje vizuelnih ili narativnih motiva. Nasuprot pomenutih klasičara - vizelni identitet/estetika ovog stripa su mi vrlo bliski (tačnije, podsećaju me, ne radi se nužno o istom) italijanskim stripovima, s njima karakterističnim prilično deformisanim, gotovo karikaturalnim formama, obiljem boja i oblika, raznoraznih detalja.... Sadržajem, formom, grafičkim i scenarističkim izrazom, dakle, "Mickey's Craziest Adventures" je zapravo jedan pravi, ali prelepi KUPUS, čiji šareni sastojci daju takav sklad, da jednostavno ne možete da ga zamislite, omirišete, okusite....nikako drugačije. Sve je tu, dirljiva priča i prezentacija stranica, predivna tekstura papira, lepe boje i imitacija rastera, samo još da zamiriše na staro, i da masna fleka zapravo bude masna fleka, i to bi bilo to!

I kad malopre pomenuh "fragmentirano pripovedanje", htedoh reći da mi je i palo na pamet da je strip kao medij formom vrlo blizak knjizi snimanja ("storyboard"), može se (uprošćeno) gledati kao "redukovani (animirani) film". Bez sumnje mi ovo pada na pamet zbog Barksa i njegovog čuvenog preziranja animacije kao "neefikasne forme", te njegovog preferiranja stripa kao medija u kom je dovoljno samo da se dobro prikažu tačka A i tačka B da bi se uspešno prikazala čitava akcija između tačaka A i B. S ovim stripom na neki način imamo i korak dalje od jedne takve redukcije - redukovani, fragmentirani, strip, priča iz segmenata, opet, poput svake sveske i svake stranice, koje možda više nisu celovite, i koje nikada ne vidimo u fizičkom obliku, ali se i dalje čvrsto drže zajedno kroz sećanja na sve prikazane avanture i ludorije, i radost kojima su te stranice zračile. Znate ono....kad nas nije bilo briga ni koji lik je iz Patkovgrada, koji iz Mišjeg grada, koji je iz Barksovog kanona, koji iz nekih tamo otpadaka iz Almanaha.... Tako ih ni ovo malo svedočanstvo naših sećanja na omiljene junake ne pušta da se raziđu, čak i na kraju avanture.

Stoga, ako je među čitaocima ostao neko ko se sada ne oseća uskraćenim za otkrivanje ovog stripa, što bi se reklo forumaškim slengom - od mene preporuka. Preporuka iz prostog razloga što sam ga doživeo kao prilično originalan omaž starim junacima, stripovima, epohi....koji vrlo vešto zaobilazi zamku u koju se u tim vodama lako upada - da bude slinav, njanjav, i da se svodi na šareno prepričavanje starih fora. Meni dosta

[Lord Vader89]

sutra cu jos malo da sredim slike, ne mogu danas vise....

[hejvule]

Svaka čast za prikaz, imaš  [juznapruga2] i  [juznapruga] od mene, naravno ako ti nije ispod časti da ti to ponudi neko van "ekipe" 

[Paka01]

Odlican osvrt  [bravo2] volio bi ovo procitati, cini se stvarno lijep koncept. Mozda jednom...

[Lord Vader89]

Hvala momci, drago mi je da ste uzivali [juznapruga2]
Bice svega, samo strpljivi da budemo....

[Anto]

ček,ček - kakve 82 strane??
Na BD piše da ih album  ima 44!

[Lord Vader89]

Anto skontao tek na drugo citanje [laugh2]

[ness1602]

Anto jel si ti kupio nekog pirata?

[037]

Штампао ВЧ, па му фали која.

[chile]

Anto skontao tek na drugo citanje [laugh2]

[laugh2]

[Morrison]

Ako izuzmemo to što je Vejder očigledno kupio loš, umazan i pocepan strip sa felerom od 40ak nedostajućih stranica (nadam se da ga je dobio upola cene ili da će barem moći da zameni svoj primerak u severnom Darkvudu), ovo deluje kao krajnje opičen koncept...htedoh da napišem "rizičan", a onda se setih da to nije naše već francusko tržište
Zanimljivo zaista

[Anto]

pa Trondhajm je to!

[Gil-galad]

Evo kad je Sale nadahnut kako piše... [love2] Verujem da bi maltene svako ovo rado pročitao. Podseti me na ovu sjajnu igru...