The Twilight Zone - serija, film, serija....

Started by Lord Vader89, November 09, 2013, 04:18:51 PM

Previous topic - Next topic

Imrahil

Aj da krenemo, mada Sale to dobro secirao na prvoj stranici.

Dosta dobra epizoda, kreće lagano a onda ludilo kroz koje prolazi naš junak postaje sve jače i jače.
Utisak mi je kao Saletov, očekivao sam nešto opičeno a dobio dobrovoljni eksperiment tako da iako sam kraj malo kvari utisak sama vožnja do njega je odlična.

Dodajem i kao minus njegovu reakciju kad ga izvlače iz one komore. U jednom trenutku imamo maltene očajnog čoveka koji ne kapira šta se dešava, u sledećem viče da mu pomognu, oni ga vade a on kao da se maltene ništa nije desilo gleda ka mesecu i poručuje mu da će se videti opet ili šta već, mrzi me da puštam epizodu ponovo.

Dakle, sjajna epizoda do vađenja iz one kapsule, dobra ideja oko eksperimentisanja sa zatvaranjem ljudi u 4 zida (nešto kao mi ovih nedelja ;D) ali mi nekako nije previše dobro uklopljeno sve to na kraju na kraju. Ali vredi pogledati.
Ash nazg durbatulûk, ash nazg gimbatul,
Ash nazg thrakatulûk agh burzum-ishi krimpatul.

Pjerooo

Iako je načelno sasvim pristojna epizoda, tema samoće je bolje obrađena u sedmoj epizodi ,,The Lonely". Postoje značajne razlike u postavci zapleta, te bi neko mogao reći da nije fer poređenje, ali hajde da se podsetimo toga kada dođemo do sedme epizode - ne želim da spojlujem ništa :)

Mhejl

#92
Prije svega, moram istaći da mi se prva epizoda prilično dopala i da, prema ostalim epizodama Zone kojih se sjećam, postavlja obrazac i za kasnije epizode - u smislu da kroz većinu epizode dominira atmosfera pomjerenosti, abnormalnosti, skoro pa kafkijanske aure apsurda i neuroze, koji se na kraju ili dodatno mistifikuje ili objasni i racionalizuje kroz završni "preokret". naravno, nekada je putovanje samo bitnije od destinacije, pa tako i ova epizoda zapravo više plijeni pažnju svojom odličnom atmosferom "pomjerenosti" nego preokret na kraju koji je pomalo banalan. Istovremeno bih istakao da mislim da je bila prilično hrabra odluka započeti emitovanje serije sa ovakvom epizodom, kroz čije se trajanje zapravo ništa ne dešava u klasičnom smislu, već jednostavno pratimo tumaranje glavnog lika i njegovo postepeno psihičko slamanje.

ono što je imro dobro primjetio jeste nerealistično, psihološki gledano, ponašanje glavnog junaka na kraju epizode, kada 5 min posle teškog histeričnog napada prelazi u filozofska razmišljanja o svom konačnom cilju. međutim, istovremeno moram pohvaliti epizodu u smislu da je kroz čitavu epizodu prisutna ta crta histerije i panike koja polako raste ali koja se ne može u potpunosti (barem na početku) objasniti time što nije sreo nikoga već sat vremena - što nam zapravo govori da se radi o nervnom rastrojstvu koje se dugo "kuvalo" do tačke sloma. naravno, gluma je i dalje nešto prenaglašenija nego što bi bila u današnjoj seriji, ali mi se to zapravo i dopada - daj drame za sve pare! ono što se može zamjeriti jeste da su se scenaristi maksimalno fokusirali na eksplicitan teror svijeta bez drugih ljudi/socijalnog kontakta, ali nisu iskoristili činjenicu da se glavni junak ne sjeća svog identiteta, što je još jedna, možda i gora, vrsta dubokog terora koja je nekako skrajnuta. ili je poenta u tome da naš identitet ima smisla samo kad imamo kome da ga komuniciramo i saopštimo, i da smo mi u odsustvu drugih ljudi "stvor", a ne osoba? svakako tema za razmisliti.

inače, iz psihološke tačke gledišta, čitav scenario je više nego uvjerljiv i zaista se može desiti u određenoj mjeri. 60tih godina ste imali eksperimente senzorne deprivacije u kome bi ispitanike smještali u komore za deprivaciju, lišene vizuelnih, slušnih, pa čak i taktilnih stimulusa putem specijalnih odijela koji su pokrivali čitavo tijelo. rezultat? burne halucinacije koje su podsjećale na simptome psihoze. naš nervni sistem je zasnovan na registrovanju promjena, naša čitava moždana aktivnost je zapravo niz električnih "pražnjenja" - odnosno, svojevrsni pokret... stoga je odsustvo promjene tako užasavajuće za ljude, odsustvo stimulacije, koje, naravno, obilato koristimo i u zatvorima i mučenjima, nažalost.

kraj jeste zaista donekle patetičan, sa onim "we will get there", no šta da se radi.

Očevu sobu krase gusle stare i crno-bijeli tv...
njegov kapital su gomile knjiga, ideje i problemi

Soldier of fortune

Da malo oživim interesovanje...



The Twilight Man: Rod Serling and the Birth of Television
Koren Shadmi

Biografska priča o Rodu Serlingu, tvorcu kultne serije "The Twilight Zone" (1959-1964 - pet sezona u kojima je Serling bio narator i u kojima je napisao najveći broj epizoda). Priča ispričana u prvom licu gde Serling svoju životnu priču govori nepoznatoj ženi na jednom dugačkom avionskom letu sa namerom da se "ubije" vreme.

Definitivno strip vredan pažnje, ne u crtačkom smislu gde autor nije nimalo dopadljiv, već vrednost leži u priči koja je stvarno ispričana na zanimljiv način. Mnogo se može naučiti o zlatnom dobu televizije, tadašnjim uslovima a i o životu Roda Serlinga. Naprimer da je pre televizijske karijere bio bokser, padobranac, učesnik II svetskog rata,... Takodje dosta ličnih momenata ovde ima, ne toliko porodičnih, koliko emocija vezanih za posao i karijeru, strah od neuspeha, strah od odbacivanja i nevoljenja,..

Serling je kao mlad i perspektivan pisac, započeo karijeru i na TV i upečatljiva je njegova borba za pravo na kreativni proces, da TV kuće ne cenzurišu materijal, da se producenti ne mešaju u sadržaj zarad komercijalnosti. Brzo je zaradio status beskompromisnog borca i etiketu "angry young man".
Ne libeći se da piše o zabranjenim temama rata, traumama i rasizmu, shvatio je da to ne može otvoreno, već je to najbolje uraditi u zavijenoj formi sci-fi, horora i misterije. Tako je nastala Zona sumraka i ostalo je istorija.

Strip je c/b i u formi epizode Zone sumraka, što je lep autorov omaž velikom Rodu Serlingu.

Pjerooo

Simpatičan strip, taman za pozajmiti iz prodavnice :)