02. Буђење ђавола - Wake the Devil

[Силни]

[Snake Plissken]

Neka bude ovo, hronologija je hronologija, na koncu nije ni previse bitno. I ovako imamo dobar ritam.

Ko moze da krene neka krene od srede, ali neka bude fora za citanje do kraja nedelje, pa da se svi koji mogu ukljuce od ponedeljka.

Javicu svim prijavljenima privatnom porukom.

[neomedjeni]

Gde ste bre, obožavaoci nečastivog?

Daklen, usudio bih se reći da je ovo dobra priča sa par veoma blistavih momenata. Minjola je vrlo brzo nakon Semena uništenja doveo Helišu na novo raskršće u njegovom ovozemaljskom bitisanu - a takvih dešavanja nikad dosta. Naoko, postavka priče je jednostavna - imamo malo Drakule, malo poremećenih nacista, zamak u Rumuniji (znam da brojim, ne bojte se, ne znam matematiku), tim specijalaca poslat na teren da ispita šta se zbiva na Balkanu osim uobičajenih bratoubilačkih ratova... a onda Minjola na scenu ubaci Raspućinovog duha, antička božanstva/demone, Baba Jagu, Homunkulusa, Zinka, Čeličnu devicu, dva bonus zamka, Armagedon... I sve prokleto dobro funkcioniše i ni u jednom trenutku ne pomisliš da autor nema blage veze šta crta.

Momenti o kojima vredi raspravljati, ali to neću da delam sam sa sobom:

- Ilzino recitovanje Blejkovog Tigra i monolog o Hitleru
- Helbojev pad u zamak i reakcija na naciste  [laugh2]
- Kako je zapravo Žiresku spašen ako je trebalo/ako je bio spaljen u logoru (mada ima jedna njegova izjava...)
- Cena kojom je Žireskuov otac otkupio sinovljevo prvo uskrsnuće
- "Dosad sam ti popuštao jer si faca u mitologiji"  [lol2]
- Ilzino ponovno rođenje
- Lomljenje rogova - trijumf slobodne volje nad predodređenošću - Antimurkokovski momenat

[Силни]

Овде већ имамо васпостављен Хелбојев свет, тако да неке ствари имамо на тацни, а око неких се већ морамо помучити. Као и у првом трејду мотив који се "крије" испод свега овога, и зашто Мигнола прича причу је слободна воља. И мо(гу)ћ(ност) да се мења Судбина/судбина.

Сам почетак и смејање наглас; њу енд импрувд мај ес! (какав је превод у Системовој свесци, заборавих, давно беше), и оно што је колега Неомеђеније приметио - први сусрет са нацистима, тачније предивно замуцкивање, ерупција смеха избија из мене сваки пут.

Занимљиво ми је да се нисмо Ивко, Сале и ја дотицали до сада тога, али ROMANU, ROM(ANUNG)?

Ствари се закувавају увођењем "митолошке фаце" и сјајне Баба Јаге, потка је све гушћа, а прича поприма облик онога што нас тек чека. И сваки ред, свако словце, свака црта је заправо део огромног мозаика који јесте Хелбој. Не могу да пропустим прилику да и овде не похвалим Ивковог другара Мајка за труд који је уложен у ово. Једина паралела коју могу повући су Вековници.

Мало више уанлајнера него у првом трејду (Биг ток фор а гај вид ноу пенЦ!), размахао се Мајк, а успут на тако једноставан и ненаметљив начин повезао грчку (Ламија, жене из Тесалије), словенску (Баба-јага) и нордијску (Игдрасил) митологију. И ниједна не смета оној другој, напротив, све се уклопило као да тако баш и треба. При том само дашак вудуа/худуа провејава, јер је овде Хеката богиња раскршћа, које у вудуу/худуу има огроман значај (ко слуша Роберта Џонсона добро зна све приче).

Једна од оних реченица којима је Мајк склон, а које на прво читање не примећујемо баш толико је "Превише људи, Григориј." Тек касније (видећете ви који нисте читали) то поприма право значење. Овде је довољно да се најежимо.

На два места се Хелбој супроставља унапред трасираној судбини, први пут са шармом својственим само њему (You can't escape your destiny! - Gonna try!) и пред крај, са ломљењем рогова, када се испред њега стављају два избора - смрт или испуњење "задатка" са којим је доведен, где он бира "врата број три", уз већ пословично "Screw that!", и по трећи пут се рађа, први пут кад га је мајка на свет донела, други пут кад су га у наш свет дозвали, и трећи пут кад постаје саморођен.

Кроз целу причу се, на маргинама, дешава сукоб између Распишиних миниона, и то ни мање ни више него због бившег колеге који је сада глава која прича (ова глава превише прича, одсеците је). И наизглед неважан лик са почетка, који је ту само да би служио и трошио паре на Распишин захтев на крају буде (не својом вољом) окидач поновног Распућиновог страдања. Чак и у тим тренуцима његов бес је усмерен искључиво према Хелбоју.

Епилог нам представља донекле другачијег Распућина, рањивог, обичног несрећног човека који машта да буде бог.
Али можда човек може себе начинити богом?

[Snake Plissken]

Ja cek'o da se skupi raja pa da zaokruzim pricu svojim komentarom, al' tuki, svi prodali.

Napisacu stogod sutra-prekosutra.

[Lord Vader89]

nema pliskense, najlakse je cekati druge pa onda samo potpisivati [nono2]

[Snake Plissken]

Ne diskredituj mi projekat!!!!

[Imrahil]

Ja rekoh da idemo polako, čitaju se i drugi stripsi pored derana

[apolion]

Samo vas gledam!

[Snake Plissken]

Ne postoje drugi stripovi pored Helboja.

[neomedjeni]

Sreća moja, pa postoje oni stripsi iznad HellBoya. 

[Силни]

Ај фелт а дистрбнс ин д Форс. Не омеђавај ми Хелишу Неомеђеније!!!

[neomedjeni]

Zar naše granice, u krajnjem slučaju, nisu ono što nas definiše?  [::]

I znano je da za mene nema stripa pored i iznad Konana od Simerije. Poričući to, porekao bih svoju neomeđenu suštinu.

[Силни]

Границе јесу оно што дефинише неке, оне који их имају.
А Конан је одавно ван конкуренције, тачније конкуренцију нема, стога је беспредметно, чак и помало омаловажавајуће поредити га са  обичним стриповима.

Но, назад на Хелбоја. ДаклеМ, пошто само нас двојица беседимо, могли би да претресемо бар ово што написасмо до сада.

[neomedjeni]

D'uporedimo beleške?

Meni je momentalno najzanimljivija tema Žireskuova sudbina u naci logoru. Je li bio spaljen ili nije? Ako nije - kako nije? Ako jeste - kako je onda mogao da se vrati? To su momenti koje je Minjola zamaglio (na čemu mu ne zameram, dobri momci to nisu mogli unapred da znaju, a lošim nije data prilika da objasne) i ostavio nerazjašnjene.

Mada ima jedan kadar u kome Žiresku trtlja nešto tipa (ovo ide po sećanju): "Jer zaista sam ja natčovek! Probodite me - neću umreti, spalite me - neću goreti".