01. Семе уништења - Seed of Destruction

[Силни]

[Snake Plissken]

Zainteresovani drugari, mogli bismo polako krenuti s ovim.
Neka bude jos sutra fore za citanje, pa cemo krenuti od srede polako.
Znam da tad mozemo startovati Silni, verovatno Vejder i ja. Ostali ako mogu, jos bolje. Ako ne, nije greda (a ni Borca ) idemo kako ko stigne.

Ne bi bilo lose da se zainteresovani jave na temu o Klubu - da vas popisem i povremeno podsetim ako krenemo s necim novim itd, naravno, bez obaveze. Cisto da znam koliko ljudi zasad da planiram i koga sve da obavestavam.

Bring it on. [love2]

[apolion]

Na mene racunaj.
A sad ovo prebaci gde hoces ili izbrisi.

[Snake Plissken]

Moze ovde.

[Raoul Duke]

Читаћу и ја, али за викенд највероватније.

[Snake Plissken]

Nema zurbe.

[Imrahil]

Uključujem se do vikenda

[bomber]

Uključujem se u petak.

[Raoul Duke]

Ајде да се ја упишем овде, као руки ...


Прочитао сам јуче Семе уништења, мој први сусрет са Хелбојем.

Стрип има одличну атмосферу, баш онако паклену. Капирам да је ово само увод и да тек следи ближе упознавање са главним ликом. Овде се тек назире његова генеза и већ су понуђена нека јако занимљива решења. Нисам баш Распућина очекивао за вођу наци-екипе

Цртеж потпуно одговара амбијенту који је Мињола креирао, али оно што је мене највише купило су дијалози, пре свега бритке реплике Пакленог дерана и врло духовте секвенце на пар места. Начин приповедања је сам по себи јако занимљив. Лавкрафт ми је одмах пао на памет, види се да је аутор био под јаким утицајем.

Сама прича је таман како треба за прво упознавање. Очекујем да оно најбоље тек следи.

[neomedjeni]

Ova dokolica je u toj meri probudila lenjost u meni da mi je ovih dana teško da kucam bilo šta. Ali Helišu moram da ispoštujem. Helišu i Džona Birna. Ovog drugog iz dva razloga.

Jer je napisao sjajan uvodni broj (dobro, u saradnji sa Minjolom) i time omogućio Helboju da zaživi.

I jer je otišao nakon prve sveske i ostavio Minjolu samog da se čupa. Ispostaviće se da je to bio potez koji je doprineo nastanku stripa o Heliši ovakvog kakav je danas. Kakvog ga svi volimo.

Prvi deo Semena uništenja je jedna od najzanimljivijih sveski Helboja sveukupno. Ne samo zbog najbolje razrađene tuče u ovom stripu, koju smo, eto, dobili na samom početku (nijedna od Helišinih docnijih makljaža mi nije bila ni upola zanimljiva kao ova sa Žabolikim), već i zbog susreta dva različita stila pripovedanja koja očigledno zajedno nisu mogla opstati. Birnovog, koji poput Frenka Milera insistira na dosta teksta, prvenstveno na unutrašnjim monolozima kojima popunjava vinjete stripa, s jedne strane, i Minjolinog, koji je u stanju da svojim crtežom u jednoj sličici ispriča/nagovesti hiljadu priča i koji tekst koristi samo kao poslednje pribežište u pripovedanju, kada ne može da ga zameni crtežom, s druge. Rezultat njihove saradnje je jedan sjajan početak, nakon kog je Birn otišao, no, Helboj ionako nije bio njegov strip. Minjola je ostao sam sa svojim čedom i u godinama koje slede nastavio da restauira legende.

Mislim da nismo mogli bolje da prođemo.

[Lord Vader89]

secam se kad sam prvi put uzeo ovo da citam (inace, kupio sam strip naslepo, nakon svih onih preporuka koje ste pisali po DW), nakon 5-6 strana sam zatvorio strip i odlozio ga, umorio me iz odma'. doduse, imao sam citavu gomiletinu koja me je posmatrala sa stola, X-Mene, Preachera, Dragon Ball....missim da je to bilo u pitanju

no, sledeci put kad sam ga uzeo, nisam mogao da ga pustim dok nisam celog procitao, zaista Smile tako je manje vise bilo i sada (jbg, pauze, ovo ono XD )
ne znam tacno ni da opisem sta me je toliko obuzelo.
junaci sami po sebi nisu (cak ni Helboj), koliko njihova opicenost - neki tamo djavolak s kamenom rukom, misteriozni covek-riba, i zenska koja upravlja plamenom. otherwise, osim helbojevog misterioznog porekla (mada znamo da je dozvan s neke druge strane, i da je vrlo velika verovatnoca da je u pitanju sam pakao), nista ne znamo.

ali, nije ni bitno toliko, jer je atmosfera u stripu nevidjena. na jedan naizgled nonsalantan i neopterecujuc nacin, autor toliko efektivno docarava velicinu, starost, tradiciju, okultno....od svakog kadra te tera jeza.
missim, ona kuca samo, daje privid da je u pitanju neka palata odavde do nebesa....i svaki cosak krije nesto (:

vidi se afinitet autora prema svim nabrojanim elementima, da raspolaze sjajnim znanjem, i da ga koristi vrlo efektivno.
voleo bih da prodjemo kroz sve motive iz stvarnog sveta koji se mogu primetiti u ovom stripu (poput Raspucina, Lavkrafta, itd....)

[Силни]

Планирање унапред, планирање унапред, планирање унапред. Очигледно је да је Мињола све везано за Хелишу држао у глави већ у тренуцима кад је Семе клијало. Текст којим Распућин описује/најављује Огдру Џахад, пред крај негде иде, парафразирам "деј ар д фјури дет..., деј ар д сторм дет...", а последња поглавља (за сада, без Пакла) се зову Сторм и Фјури. Зна човек знање...

Иначе, изворно, Огдру Џахад су "позајмљени" од Лавкрафта, који их је позајмио из Библије, јер су Огдру Џахад заправо седам вавилонских духова уништитеља, или 7 змајева. И то је једна од ствари која ме увек одушеви изнова, словенски фолклор, Библија, нордијска и келтска митологија, источњачки мистици, све спаковано у лесковачку мућкалицу која предивно функционише, и нимало не шкрипи. Сваки делић се уклапа савршено, као мозаик (унапред осмишљен) да само тако како је сложен може да стоји, и никако другачије.

Елем #2, први Хелиша нас баца усред радње, и причу (углавном) води Хелбој. Сјајна ствар је што нема претераног објашњавања и ориџин сторија, пар страна, и бум трас - један од најбитнијих (и најдражих) ликова гине, и то поприлично глупо, у односу на све што је до тада срео и преживео. И онда се појављује оно што ме одмах привукло Хелбоју (поред цртежа и необичног приповедања) - Хелбој се наљути. И прави глупости. При том, нема класичан херојски репертоар крилатица, узречица и сличних ствари, већ прича као што би и ми да смо у сличној ситуацији. Подсећа ме мало на Вулвишу таквим приступом пеглама, комедији и свему око себе.

Одлично је и изведено упознавање са два битна лика, Фајерстартерком Лиз и Ејбом (који има шешир и лажну браду, прајслес!), као ето, они су то и то, они су ми ортаћи, идемо даље. Права ствар...

Креће се радња даље, иде пегла, велике речи изречене, и од једном, Ејб је тај који (на први поглед) убија Распућина! Какав лет даун, ја очекујем титанску борбу Хелише и Распише, кад овај харпуном издалека реши све. Наизглед. При том, вођен (опседнут) духом Илаја Кавендиша (Елије?, ни ја нисам сигуран), чија ми улога, као и Плискинсу није скроз јасна, али добро, сконтаћемо, млади смо.

Онда долази до полуепског (предивно нацртаног) "последњег" сусрета Распише и Хелише, у којем Распиша покушава да сачува своје месо тако што ће понудити Хелиши "тајну челика", односно објашњење откуд он ту, чему служи рука, шта раде мама и тата да би добили бебу... А Анунг му одговара, онако у свом стилу, "Бр'те, живећу у незнању." Апсолутно предивно. И свиђа ми се што их (а и нас), после свега што се десило, Плискинсов ортак Мајк, само једном реченицом враћа у "прави свет". Ејб каже да једва чека да прочита Хелишин извештај о овоме. Пандурски ситком 101.

Понављам, зна човек знање.

[Lord Vader89]

Планирање унапред, планирање унапред, планирање унапред. Очигледно је да је Мињола све везано за Хелишу држао у глави већ у тренуцима кад је Семе клијало. Текст којим Распућин описује/најављује Огдру Џахад, пред крај негде иде, парафразирам "деј ар д фјури дет..., деј ар д сторм дет...", а последња поглавља (за сада, без Пакла) се зову Сторм и Фјури. Зна човек знање...

ah, pa to je raj za nekog continuity geeka
recimo mene [grin2]

Иначе, изворно, Огдру Џахад су "позајмљени" од Лавкрафта, који их је позајмио из Библије, јер су Огдру Џахад заправо седам вавилонских духова уништитеља, или 7 змајева. И то је једна од ствари која ме увек одушеви изнова, словенски фолклор, Библија, нордијска и келтска митологија, источњачки мистици, све спаковано у лесковачку мућкалицу која предивно функционише, и нимало не шкрипи. Сваки делић се уклапа савршено, као мозаик (унапред осмишљен) да само тако како је сложен може да стоји, и никако другачије.

e pa to mi reci
missim, ovo sve ima i na Wiki, al nekako je kroz razgovor ljepse [cool2]

Први Хелиша нас баца усред радње, и причу (углавном) води Хелбој. Сјајна ствар је што нема претераног објашњавања и ориџин сторија, пар страна, и бум трас - један од најбитнијих (и најдражих) ликова гине, и то поприлично глупо, у односу на све што је до тада срео и преживео. И онда се појављује оно што ме одмах привукло Хелбоју (поред цртежа и необичног приповедања) - Хелбој се наљути. И прави глупости. При том, нема класичан херојски репертоар крилатица, узречица и сличних ствари, већ прича као што би и ми да смо у сличној ситуацији. Подсећа ме мало на Вулвишу таквим приступом пеглама, комедији и свему око себе.

hehe, ne samo ko Wolvie
nego i Halk

no wonder sto toliko odvaljujes na Hellboyja

Одлично је и изведено упознавање са два битна лика, Фајерстартерком Лиз и Ејбом (који има шешир и лажну браду, прајслес!), као ето, они су то и то, они су ми ортаћи, идемо даље. Права ствар...

a bese li ce biti o njima i njihovim pozadinama kasnije?
mesa mi se kojesta sad [hmm2]

Креће се радња даље, иде пегла, велике речи изречене, и од једном, Ејб је тај који (на први поглед) убија Распућина! Какав лет даун, ја очекујем титанску борбу Хелише и Распише, кад овај харпуном издалека реши све. Наизглед. При том, вођен (опседнут) духом Илаја Кавендиша (Елије?, ни ја нисам сигуран), чија ми улога, као и Плискинсу није скроз јасна, али добро, сконтаћемо, млади смо.

hehe, pa to ko u Isijavanju
kad onaj crnac pola filma putuje kroz mecavu i ostalu klimatsku gungulu
i kako udje u hotel, tako dobije sekirce u ledja XD

[Силни]

ah, pa to je raj za nekog continuity geeka
recimo mene [grin2]

Скимиситакавси...

e pa to mi reci
missim, ovo sve ima i na Wiki, al nekako je kroz razgovor ljepse [cool2]

Има на Викију, знам, Пеђа НБГ писао...

hehe, ne samo ko Wolvie
nego i Halk

no wonder sto toliko odvaljujes na Hellboyja

Шта ћу кад сам емотивац, све може али против срца не може...

a bese li ce biti o njima i njihovim pozadinama kasnije?
mesa mi se kojesta sad [hmm2]

Па бива мало, али не детаљно, чинимисКе да је то више у БПРДу, Ејб поготово.

hehe, pa to ko u Isijavanju
kad onaj crnac pola filma putuje kroz mecavu i ostalu klimatsku gungulu
i kako udje u hotel, tako dobije sekirce u ledja XD

Хахаха, то то... Мене је то увек одушевљавало, живот 101.

[Imrahil]

Прочитао ових дана поново, без размишљања мој омиљени Хелбој, барем од овога што сам читао. Моји утисци укратко, нисам ја за неке детаљне анализе.

Сјајна атмосфера пре свега. Рекоше изнад мене одакле је све Мињола позајмљивао и заиста је одлично све упарио, прича тако лепо клизи. Генијална ми је рецимо идеја убацити Распућина као главног негативца, па Огдру Џахад онда..
Дијалози су тек једно савршенство, не можеш а да не заволиш Хелбоја после читања.

Једна од ствари која ми се можда и највише свиђа у Хелбоју је слобода избора коју главни лик има. Распућин се уби доказујући му да га је он призвао и да мора да га слуша, али њега баш заболе за то.
Maybe you were telling the truth, maybe it was you who brought me to Earth. But I didn't ask to come, and I don't owe for the favor.
Савршено.

Цртеж је маестралан, прелепо дочарава атмосферу у стрипу (кућа нпр) и жао ми је што нисам кренуо са лајбреријем, али јбг, није баш јефтин. Стварно би била милина ово читати у већем формату.