Epska fantastika - priče o nosiocima čarobnih prstenova i crnih mačeva

Started by neomedjeni, March 29, 2013, 04:04:06 PM

Previous topic - Next topic

naker777




The Crippled God: Pripovest iz Malaške knjige palih #10 (Steven Erikson)


Erikson je poslednju knjigu u serijalu podelio na dva dela (9 + 10) pa je Crippled God napisan u istom stilu kao prethodna (Dust of Dreams). A to znači brdo nelogičnosti; random slučajnosti; deus ex machina rešenja; nepotrebnog proširivanja worldbuildinga i izmišljanje tople vode na samom kraju serijala; svi bitni i zanimljivi likovi će se pojavljivati na kašičicu, dok će potpuno opskurni i nebitni likovi imati ogromnu minutažu. Što se tiče samog kraja, story arc sa Crippled God, Bridgeburners & Bonehunters je dobro odrađen, ali nažalost mnoge druge stvari nisu i ostale su nerazjašnjenje i nedorečene. Npr. ako nekoga zanima Malaško carstvo i sve ono što se dešavalo između Kellanveda & Cotilliona i Laseen - e pa prc, to nećete čitati u ovom serijalu već ćete morati čitati spinoff knjige koje je pisao drugi čovek (Esslemont). Jebeno genijalno.

.............

Ajde da pokušavam kratko da rezimiram ceo serijal: Prva knjiga je užasna jer upadate grlom u jagode i imate osećaj kao da čitate petu knjigu serijala od deset knjiga i ništa nećete razumeti. Deveta + deseta knjiga imaju previše dosadnog praznog hoda, i ne objašnjavaju mnoge stvari i mnogi likovi će dobiti upitan kraj. Sve između tj. 2-8 je nešto ponajbolje što sam do sada iščitao u epskoj fantastici. Odličan worldbuilding; odlična podela na brojne i različite rase; odlični likovi (iako ih ima previše); Karsa Orlong i Icarijum su vrhunski likovi, brdo epskih momenata; odlična ideja da bogovi mogu da zaposednu i kontrolišu smrtnike; odlične bitke (pogotovo Coral); pisac je arheolog i njegovo razumevanje istorije (i ekonomije) je divljenja vredno; pojedina razjašnjenja misterija su mindblowing (putovanje kroz bogaze je putovanje kroz krvotok boga; Crippled God je autor Malaške knjige palih); humor odličan itd. Koltejnov lanac pasa u Dveri kuće mrtvih mi je nešto najepskije što sam iščitao u EF, a kome se ne svidi treći tom serijala Sećanje na led ovo nije serijal za njega.

Najveća mana serijala je što dobri i zanimljivi likovi jako retko čine epske momente i imaju premalu minutažu, dok se nebitni likovi previše često pojavljuju; previše deus ex machina rešenja; i previše worldbuildinga u podmakloj fazi serijala. Šteta što urednik nije bio strožiji prema autoru i trebao mu je bolje ukazati na neke nedostatke. Imam osećaj kao da je Erikson pisao kako mu je dunulo, neke stvari koje je započeo nije znao kako da završi (npr. ona hijerarhija Špila karata na kralja, kraljicu, princa, prvog mača itd. je jednostavno odbačena i zaboravljena u jednom momentu; neki likovi su potpuno zaboravljeni - Caladan Brood anyone?; prvo je Fener bog rata, pa onda Trič, pa onda Vuk, pa onda.. ko je uopšte bog rata Eriksone?). Serijal je otišao previše u širinu i autor se pri kraju ugušio u svojoj ambicioznosti. 

Malaška knjiga palih nije lako štivo, EF za napredne korisnike jer moraćete zapisivati određene stvari kako bi pohvatali šta se sve dešava i moraćete čitati wiki i forume; ali ko je strpljiv biće nagrađen. Mislim da je od deset knjiga tri loše i sedam odličnih dobar prosek. Kada i ako Laguna ikada dovrši ovaj serijal, planiram da još jednom obrnem ceo serijal sada kada su mi mnoge stvari jasnije  :)