STALKER: Džekil i Hajd

[Džimi Gitara]

Lorenco Matoti i Džeri Kramski: Džekil i Hajd

Biblioteka Zona, knjiga 20

https://stalker.rs/prodavnica/zona/dzekil-i-hajd/

Eksperiment dobrodušnog doktora Džekila kreće po zlu i on počinje noću da se pretvara u stravično čudovište. Nemoćan pred zločinima koje s radošću čini njegov alter ego, sve rastrzaniji naučnik nalazi se pred dijaboličnom raskrsnicom – povratiti kontrolu nad svojom sudbinom ili slediti mračni put drugog.

S tek ovlašnim utemeljenjem u Stivensonovom klasiku, Matoti i Kramski stvaraju svoju verziju priče o dualnosti duše. Razuzdano se prepustivši podsvesnom, ova dva autora ovaplotila su sasvim osobito i visokostilizovano delo. Ono jeste i nije njihovo u meri u kojoj jeste i nije Stivensonovo.






Zavirite između korica:
https://stalker.rs/wp-content/uploads/2026/03/Dzekil_i_Hajd_zavir.pdf


Prevod: Milan Jovanović / Lektura: Agencija Mahačma / Upis: Savo Katalina / Dizajn: Ivica Stevanović
Broj strana: 80 / Boja: kolor / Format: 210 x 297 / Povez: tvrdi / Tiraž: 500 / Štampa: Publikum

Maloprodajna cena: 2.950 dinara
Promo cena: 2.360 dinara (važi do 13. 4. 26)

[vatrena_stenica]

Džekil i Hajd [Matoti, Kramski] 5/5

Obreh se u jednoj mračnoj šumi. (Dante)
To je bila šuma koja je pojela nebo. (Miljković)

I kao što smo već navikli, evo je opet Matotijeva eksplozija boja! Bukvalno vizuelna bomba koja odlično dočarava užase jedne jezive, bolne, intenzivne veze i unutrašnjeg rastrojstva, deformaciju i propadanje ljudske duše, ili kako to sam Džekil kaže "nađoh se upleten u život duboke dvoličnosti... unutar iste teskobne svesti". Dok izgovara drugi deo ove rečenice Džekil nas promatra kroz čašu pića iz koje je već uzeo par gutljaja. U istoj sceni njegov prijatelj usred bordela punog pohote i razvrata kaže Džekilu da priča o opscenim stvarima. Prvi preobražaj Džekila u Hajda je propraćen jednom zanimljivom rečenicom - "izlečen nakon duge bolesti". Na više mesta ćemo se susresti s ovim suptilnim porukama koje nas vode ka bitnim pitanjima - Da li mi to ceo život potiskujemo svoju pravu prirodu? Da li je život naš konstantna borba između dve prirode? Da li je zbog težine te tmine lakše stvoriti izobličenog Hajda u sebi koji bi bio opravdanje i dao imunitet za sve loše što radimo?

U ovoj priči nema moraliziranja, samo surovog prikaza čoveka koji ne uspeva da shvati, te stoga ni da kontroliše/obuzda samoga sebe (da čvrsto drži uzde nad svojom prirodom), i odlazi u drugu krajnost - postaje zver. Pojednostavljeno, ovo bi bila priča o kukavici - čoveku koji bi da doživi svakakve užitke ali da ga isti ne koštaju ugleda i odgovornosti. Možda grešim, ali mi deluje sve i da je Džekil nadvladao Hajda, ne bi dugo mogao poživeti noseći u sebi strašna saznanja koja je spoznao. Cena u svakom scenariju ispada život sam.

Šuma iz koje kad izađoh videh da nisam izašao da su me zveri pojele... (opet Miljković)
Na ovo mi onda savršeno ide ono što Elda izgovara mameći Džekila - Tok stvari ne određuju ljudske zakletve, već hirovitost sudbine.

Dajte još Matotija i Kramskog!